“Будимка“ бере малине усред новембра

Н. Јанковић

02. 11. 2014. у 16:30

Свет „гладан“ пожешких чуда - уништени прехрамбени гигант преживео апокалипсу. „Херитиџ“ и „полка“ под пластеницима. Свет тражи пет пута више хране него што Пожежани успевају да произведу

ПОЖЕГА - Мирише на снег, у зору мраз штипа промрзле прсте радника: у „Будимки“ беру црвене малине, дозреле под сводовима пластеника, усред новембра. То је у вароши најмање чудо, некадашњи европски прехрамбени гигант преживео је апокалипсу, био је 13 година мртав, упропашћен и „очерупан“, онда су запослени из компаније отерали лоше газде, поправили су погоне сами, вратили су милионске дугове и почели да извозе, а купци из целог света данас траже пет пута више воћних концентрата, сокова, џемова, мармелада и прерађеног поврћа него што им Пожежани могу испоручити - нова ера успаваног џина, почела је.

Испред фабричког круга на 27 хектара и 6.000 квадрата под кровом, тик уз 10 хектара под јабукама „делишес“, „фуџи“, „грени смит“ и „јонаголд“, пред хектаром малине „херитиџ“ и „полка“ што дозревају под пластеницима, купци домаћи и страни стоје у реду. Сви се надају да ће постати нови власници државног предузећа које се - реструктурирало само, чистим ентузијазмом менаџмента и радника.

Недавно, „Будимка“ је изгледала као свет после апокалипсе, попут рушевине са које је очерупано све, од мртвих машина, преко почупаних инсталација, до разбијених плочица у погонима...

- Вредност капитала „Будимке“ 2010. године била је нула динара. Затекли смо 10 милиона евра дугова, 15 милиона динара неплаћених рачуна само за струју, 10 милиона неплаћеног ПДВ, још толико неисплаћених плата, повероци су потраживали десетине милиона... Све смо дугове вратили. Данас је вредност капитала 7,5 милиона евра, а тржиште, страно и домаће, тражи пет пута више него што можемо да произведемо - каже Ђорђе Стевановић, директор „Будимке“ и творац пожешке ренесансе. - Обновили смо не само погоне, већ и пољопривредну производњу, правимо само оно што тржиште тражи, тако су и малине под пластеницима подигнутим на некадашњој ледини плод чисте рачунице: за 6 тона „црвеног злата“ цена је 6,5 милиона динара, одабрали смо сорте које „дају“ скупљи плод и то у две бербе, летњој и зимској...

Половина хране из „Будимке“ у реструктурирању данас путује у Немачку, Аустрију, Италију, Русију, Пољску, Шведску. Кажу странци, лабораторије не лажу, овакав квалитет прерађеног воћа и поврћа, другде се не налази. Остатак „иде“ домаћим купцима, нешто као оригиналан пожешки „бренд“, а део као робна марка купаца, попут „Делеза“ .

- Готови производи у магацину стоје само неколико минута, док се „папирологија“ направи, јер купци траже пуно више него што можемо да произведемо - додаје Стевановић. - Зашто онда не производимо више? Немамо довољно обртних пара, као државна фирма, немамо могућност кредитног задуживања, а држава нам не помаже финансијски, располажемо само „сопственим динаром“. За сваки пословни потез, некада месецима чекамо на параф у неком од министарстава и државних агенција, али нас то није сломило. Упркос лошем положају у односу на конкуренцију, ове године продају мармелада повећали смо за 50 одсто, слично је са соковима...

Тако се известан, сигуран повратак „Будимке“ на велика врата, одлаже. Здрава као јабука, чека правог купца. Озбиљан купац неопходан је, јер би само један месец лошег пословања у сложеним тржишним условима, „Будимку“ могао вратити на нулу. Зна се ипак, будући купац неће имати пуно проблема у Пожеги: дугови су враћени, а у фирми је остало 100 запослених, мање него што је компанији потребно. И сви су жељни нових успеха, укључујући и пољопривреднике, њих 2.000 из целе Србије којима „Будимка“ јабуке, шљиве, паприке, краставчиће и све друго, исплаћује на време.

Била је „Будимка“ дуго привредни мртвац у зачараном кругу мутне транзиције. Данас од зарађеног евра прави два, а колико сутра, некадашњи велики „екс ју“ извозник, биће поново „жила куцавица“ прехрамбене индустрије, марка за цео свет, сок живота западне Србије.

СНЕЖНЕ МАЛИНЕ

- Овде ништа није необично, па ни берба малина усред зиме. Директор је прво пет година нове сорте проучавао у Шпанији, испробавао је виђено код куће, експериментисао је са засадима у саксијама, у затвореном, на бентовима... Када је добио најбољи резултат и чисту рачуницу, знање је дао „Будимки“. Ето нас сада, малине беремо и у новембру - причају Снежана Миливојевић, Весна Кузовић и Олгица Зечевић, раднице у пластеницима „црвеног злата“.

КЛАНИЦА И ФАРМА

У 6.000 квадрата под кровом још „само“ кланица и фарма чекају повратак радника. Објекти су очишћени, „конзервирани“ да даље не пропадају, јер држава као власник није заинтересована да уложи обртни новац за оживљавање производње.

ГУЖВА НА КАПИЈИ

За куповину „Будимке“ заинтересовано је двадесетак компанија, домаћих и страних: међу њима су „Нектар“, једна фирма Миодрага Костића, али су у игри и велике светске корпорације са глобалне берзе. Држава је власник 56 одсто, мали акционари 24, а „Југоекспорт“ (76 одсто државни) 20 процената „Будимке“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (7)

Dejan Matić

02.11.2014. 16:42

Svaka čast direktoru i zaposlenima u Budimci. samo se bojim da ih ponovo neko ne upropasti.

alexa

02.11.2014. 17:12

Prodati sto pre cak i one firme koje dobro rade. Narocito firme koje su se same digle iz pepela, jer su najvise ostetile drzavu. Tako treba. Dati ih Kosticu jer on jadan je dobio samo par firmica od drzave za po 1 euro.

Sale

03.11.2014. 09:10

I sada akcije tako oporavljene firme treba podeliti radnicima na upravljanje ,pa neka nastave . I neka im bude sa srecom ...

pater f

03.11.2014. 11:55

Bravo! Još jednom radnici i " a onda su zaposleni oterali loše gazde".A dal te loše gazde država treti za pljačku ili oni uživaju u opljačkanom?

macak

04.11.2014. 21:07

Nemojte lagati ljude kada nije jabuka isplacena 2 godine.Ta prica moze da se proda po Srbiji ali u Pozegi ne.Prica o vocnjaku jabuka i malina koja ce da pokrene Budimku je smejurija.Smejurija je kada se zapitate za koliko budimka moze da preradi to voce koje se nalazi na nnjenoj plantazi. Zapitajte se koja ce budala da ponovo da jabuke preda Budimci kada ceka isplatu jabuka 1-2 godine.A onda pricajte o uspehu ljudi koji vode budimku