ЛОНДОН - Истраживање које се бави разлозима због којих су банане клизаве када се на њих стане главни је овогодишњи лауреат Иг Нобелове награде.

Признање, које се додељује за најоткаченије (читај најапсурдније) научне студије, постало је готово исто тако "престижно" колико и права Нобелова награда, а уручено је на церемонији која се од 1991. традиционално одржава на америчком Харвард Универзитету.

Тим јапанског научника Кјошија Мабућија израчунао је трење коре банане у лабораторији и показао зашто љуска јабуке или поморанџе, на пример, не може да се мери са њом по питању опасности.

Стручна екипа Китасато Универзитета је за "просветљење маса у случају бабане" добила Иг Нобелову награду за физику.

Шашаво признање, које уручују прави Нобеловци, добило је још девет радова.

Међу њима је студија која покушава да докучи шта се дешава у мозгу људи који виде лик Исуса Христа на препеченом хлебу, дело Канга Лија са Универзитета у Торонту, као и истраживање које открива да су особе које касно лежу самољубивије, манипулативније и склоније психопатским стањима од људи који се рано дижу, а које је спровео тим Питера Џонасона са Вестерн Универзитета у Сиднеју.

Награђен је и рад Јарослава Флегра са Карловог Универзитета у Прагу који се позабавио опасностима које поседовање мачке може да има на људску психу.

Његов земљак Властимил Харт са Чешког Универзитета науке је пак освојио Иг Нобелову награду јер је доказао да пси, док врше нужду, своја тела усмеравају према северно-јужним линијама земљиног магнетног поља.

Награде су добили и Марина де Томазо и њене колеге са Универзитета у Барију који су израчунали бол коју људи осете док гледају у ружну слику, као и Ијан Хамфриз са Државног Универзитета Мичигена за лечење "неконтролисаних" крварења из носа помоћу тампона сачињених од комадића сланине.