Метеоролози упозоравају: Земљи прети опасност од апокалипсе!

На иницијативу Светске метеролошке организације, агенције УН, око 1.000 научника разговарало је у Монтреалу на скупу који је трајао од 16. до 21. августа о климатској будућности планете, преносе канадски медији.

Скоро 10 година од ступања на снагу Протокола из Кјота, чији је циљ смањење емисије гаса и ефекта стаклене баште, више се не поставља питање да ли Земљи прети глобално загревање.

"То је неповратна појава, а светско становништво наставља да се увећава и морамо да се томе прилагодимо", изјавила је Џенифер Ванос са Универзитета Тексас тек.

У првој деценији 21. века, просечна температура на површини планете порасла је за 0,47 степени Целзијуса.

Повећање за један степен значи седам одсто више испаравања воде у атмосфери, а пошто испаравање изазива ваздушних струјања у атмосфери, може се предвидети убрзање метеоролошких промена.

Научна заједница прогнозира да ће просечна температура на површини Земље до 2050. године порасти за два степена.

"Облаци ће се чешће и брже формирати и кише ће бити обилније", што ће резултирати чешћим неочекиваним поплавама, упозорава Сајмон Ванг са Универзитета у Јути.

Према Ванговим речима, последица повећања температуре биће све више таласа екстремне топлоте или хладноће.

Епизоде поларне хладноће, попут оне која је протекле зиме захватила велики део северне Америке, као и екстремне топлоте и суше, биће све чешће и све израженије, каже Ванг.

Он напомиње да метеоролози сада морају да, приликом прогнозирања временена, узму у обзир и "додатне силе" настале услед глобалног загревања.

Стручњаци за метеорологију у будућности ће морати да користе супермоћне рачунаре, какви су сада изузетно ретки.

Пол Вилијамс, метеоролог с британског универзитета Рединг, користио је суперрачунар на америчком универзитету Принстон, један од најснажнијих на свету, како би проучио утицај глобалног загревања на млазне струје, атмосферске струје велике брзине на више километара надморске висине.

После вишенедељних прорачуна, Вилијамс је закључио: "Климатске промене поспешују те струје... Турбуленције током авионског лета трајаће 2050. године два пута дуже".

Подсећајући да турбуленције сада просечно трају током једног одсто укупног лета комерцијалног авиона, Вилијамс истиче да, уколико концентрација угљен-диоксида буде наставила да експоненцијално расте наредних година, неће бити могуће предвидети како ће летелице реаговати на промене интензитета ваздушних струја.

Ни пловидба бродом неће бити много безбеднија, јер метеоролози предвиђају све чешће цунамије на океанима.

Ванг наводи да у последње време има извештаја о огромним таласима висине 40 метара, док су раније таласи од 20 метара били реткост.

"То је тек почетак климатских промена јер океани ће имати више утицаја на додатно ослобађање тополоте и водене паре", каже Ванг.

Француски метеоролог Ерик Брен напомиње да је огромни ледник на Гренланду почео да се топи и да би, уколико се тај тренд настави, у наредном веку ниво океана могао порасти за шест метара.

Ванос сматра да је нужно прилагодити урбанизам и начин живота у градовима новој стварности како би се становништво зашититило од апокалипсе.

Током петодневне конференције у Монтреалу одржане су специјализоване седнице о таласима топлоте и суше, поларне хладноће, обилним падавинама и поплавама, торнадима и тропским циклонима.

Разговорало се и о утицају климе на енергетске и транспортне системе, рад осигуравајућих друштава, као и о сарадњи јавног и приватног сектора и научне заједнице у решавању проблема климатских промена.