ЛАЈКОВАЦ - Ђорђе Павловић (14) из Маркове Цркве код Лајковца званично је најмлађи воденичар у Србији! Од Друштва воденичара Србије добио је мајсторско писмо о познавању овог древног заната, који је доскоро био на самој ивици изумирања.

Кумову воденицу на реци Топлици, стару безмало три века, Ђорђе је толико заволео, да је сматра за - другу кућу. Обожава, вели, хук воде, звук три воденичка камена и незаобилазног чекетала. Зна, напамет, да наброји називе свих педесетак делова воденичког кола!

- Пре неколико година, када је Кумова воденица почела да ради, заинтересовао сам се да сазнам како меље жито - присећа се Ђорђе. - Знам да подесим камен, да лепо меље пшеницу, кукуруз, хељду, овас, узмем ујам, размерим брашно...

Некадашњу Јеремића воденицу, а сада Кумову, обновили су кумови од старина Славко Јовановић и Милан Павловић, отац најмлађег српског воденичара. Годину дана вредно су обнављали сваки део воденице, сачували оригинално огњиште, вериге, наћве, воденичка кола, чак и коване ексере...

- У току дана, кад је добра вода, могу да самељем стотинак килограма брашна - каже Ђорђе. - На сто килограма брашна узима се 15 одсто ујма. Углавном, знам све што треба да би воденица радила, ако се некад појави неки квар који још не умем да отклоним, обавезно обавестим оца. До сада, то се ретко дешавало.

Кад заврши основну, за годину дана, Ђорђе планира да упише Средњу пољопривредну школу у Ваљеву. За разлику од својих вршњака, који се не одвајају од компјутера, он обожава да борави у воденици.

- Највише времена проводим у воденици кад је лепо време, током лета - каже Ђорђе. - Преко зиме, више се дружим са компјутером. Много људи са стране долазе у Кумову воденицу, да самељу жито. Већина се изненади кад их дочека основац, али се још више одушеве кад виде колико волим воденицу и тај занат, који никад нећу да заборавим, или оставим.


БАШТИНА

- За ову воденицу смо од детињства били везани, зато смо кум Славко и ја одлучили да је од наследника купимо и обновимо - каже Милан Павловић. - На реци Топлици, на 23 километра тока, некада је било чак 26 воденица. Сада постоје само четири које мељу жито, а чак две су у нашем селу. Мој млађи син Ђорђе свакако ће допринети да тај стари занат, баштина у Марковој Цркви, али и Србији, несумњиво буде сачувана.