СТУДЕНТИ из Београда Филип (23), Милош (26), Слободан (26), Никола (23), Јована (21) и Нада (27), већ месец дана живе и раде заједно - на Аљасци! Отиснули су се хиљадама километара далеко од својих домова у потрази за добром зарадом. Пронашли су Сивод, рибарску луку, у земљи Ескима, Индијанаца и Алеута. Градић леп као са разгледнице, миран и ушушкан и иделан за привремени рад. Посла има, али не и места на којима би се зарађени новац трошио.


Често се мисли и говори да су млади лењи, невољни да се лате посла. Међутим, агенције које организују да наши студенти одлазе на привремени рад у Америку током лета, имају и превише заинтересованих.


Ова вредна шесторка решила је да „запне“. Радиће четири месеца, колико им важе радне дозволе, по најмање 12 сати свих седам дана у недељи. А онда се враћају као победници са зарађених око 15.000 долара. Није тешко израчунати, колико је месеци потребно да се ова сума сакупи од просечних плата у Србији.


Николи је прошлогодишња „тура“ отплатила плац на Лединама и свадбу, пошто се пред полазак на овогодишњу печалбу оженио. И остали из комуне имају планове и зацртане циљеве. Зато им није тежак радни дан.


- Младићи су задужени за спољне послове, возимо машине којима се убацују и извлаче бродови из воде, поправљамо моторе, мењамо уље, возимо чамце, понекад окачимо рибу капетанима, који нас увек часте - објашњава Филип Ковачевић, студент пословног менаџмента. - Јована је спремачица, чисти кабине које су у склопу овог комплекса, туристичког кампа, а Нада ради папирологију, у канцеларији резервације.

Како кажу, дошли су баш на Аљаску, по препоруци пријатеља који је био прошле године и одлично зарадио. Екипа која је први пут на Аљасци, зарађује девет долара на сат, а „сениори“ добијају 11 долара. Када се раде два посла, накупи се 84 сата недељно.


- Стигли смо преко АYУС-а, једне од најбољих агенција које раде са студентима и шаљу их у Америку да раде преко лета - објашњава Филип. - Принцип је да се четири месеца ради, а пети путује по САД и мало потроши. На овај програм имају право сви студенти, али се виза углавном одобрава добрим студентима и што млађим. Ако у амбасади само посумњају да намеравате можда да останете да живите у Америци, одбијају вас.

А они ће покушати и следеће године да дођу поново. Новац им треба да помогну родитељима, започну неки посао, или саграде кућу у родном Београду.


- Свако од нас има планове, али нећу о њима да се нешто не изјалови - прича Филип. - Намеравам да покренем неки посао и да од новца које овде зарадим нешто направим. Посао није тежак, али сви ми радимо два посла дневно. Моје радно време је од 10 до 10 са паузама, па увече још неколико сати. Када завршимо обично сви легнемо да спавамо пошто смо мртви уморни, а и мало нас монотонија убија.


Преживећемо, овде смо да би радили. Када нема гужве, газде не праве проблем да одемо раније. Можемо да узмемо слободне дане, али то избегавамо, јер сваки дан одмора је око 150 долара мање са бакшишом!

Има још Срба на Аљасци. Кажу, чују за њих, али још нису упознали никог из домовине. За неколико дана, долазе још две Београђанке, које ће се придружити екипи.


РОШТИЉ И КОКИЦЕ

СМЕШТЕНИ смо у згради у којој се налази јавни тоалет и просторије за прање и сушење веша. Ми смо на спрату изнад и имамо пет соба, купатило и дневни боравак са кухињом - објашњава Филип. - Свако вече ради неколико клубова у центру и јако је лепо за мој укус, али ми радије када нам је до забаве, направимо роштиљ напољу, запалимо ватру причамо, певамо... или организујемо филмско вече, уз кокице, сладолед, или пивце.

ДОСАДАН И ЛЕП

СИВОД је миран градић на води, са око 8.000 становника у зимском периоду и место где богати Американци, али и Европљани долазе да побегну од градске буке и вреве.

- Град је прелеп, природа је чаробна, а људи веома дружељубиви, пријатни и прихватили су нас као своје - каже Филип.

- Из угла младих, Сивод је веома досадан, али управо то нам и јесте био циљ. Радимо читав дан, спавамо и не трошимо новац. Овде углавном живе људи који су „побегли“ из великих градова, од буке, гужве, у природу и мир. Време је идеално, од 15 до 20 степени. Зато је храна очајна. Углавном се једе брза храна, али ми купимо пилетину и супе, и тако нешто што може да буде мало здравије, па направимо сами.