ДОК на бироима рада у Сјеници, Тутину и Новом Пазару хиљаде младих људи чека посао, фармери на Пештеру „ни за какве паре“, не могу да пронађу пастира - док чобане траже по Албанији, Бугарској и Румунији, стоку чувају деца и старци.

Стадо Ифета Дестановића из Лескове на Пештеру броји 60 расних крава, 250 оваца и више од 300 јагњади... Овај успешни сточар одмах би могао да удвостручи свој сточни фонд само кад би пронашао бар двојицу-тројицу чобана које би добро платио.

- Спреман сам да чобанину обезбедим плату од 300-400 евра, да га осигурам и обезбедим му стан и храну... Коме год сам понудио овај посао одмах ме је одбио, неки су ми се још и замерили што им нудим да чувају овце, мисле да је то понижавајући посао. Покушавао сам да доведем чобане из Албаније, Црне Горе, Румуније или Бугарске, али није ишло - жали се Ифет и наглашава да посао чобанина није тежак и да може да се обавља „уз транзистор и новине“.

НЕКА ЧУЈЕ ПРЕМИЈЕР ШТА БИ МОГЛИ Пештерски фармери тражиће да их прими или посети премијер Србије Александар Вучић коме желе да предоче производне и извозне могућности Пештера и затраже већа улагања државе у сточарство и прозиводњу здраве хране. На Пештеру се тренутно узгаја око 60.000 оваца и 40.000 говеда, а уз релативно мала улагања, сигуран откуп и организован извоз могло би бар троструо више што би било од велике користи за овај крај, али и за целу државу.

- Ево, мој син Мирфан има само 12 година, а чува 60 крава, друга деца чувају овце...

Уз стадо су и кад иду у школу, јер немамо другог избора. Неретко, чобани су и старци од 80 и више година, младих је све мање. Због тога нам се смањује и сточни фонд и цео крај стагнира, а могли бисмо да будемо „мала Аустралија“ и да здравом храном из нетакнуте природе снабдевамо Европу - жали се овај узорни домаћин.

Директор новоформиране Земљорадничке задруге „Пештерска висораван“, са седиштем у Карајукића Бунарима, Сеад Бајрамовић, каже да његова породична фарма у оближњем селу Долићи броји 500 оваца и више од стотину говеда.

- У фарму улажемо новац који смо зарадили бавећи се грађевином у Русији, циљ нам је бар 5.000 оваца и најмање 1.000 крава.

Пашњака, хвала богу, имамо довољно, објекте није тешко изградити, имамо и довољно новца за набавку нових грла, али је раднике-чобане, без којих нема правог пештерског сточарства, ма колико да им понудите плату, немогуће наћи. Млади људи радије се одлучују да у Новом Пазару конобаришу за 150 евра него да чувају овце за троструко већу плату - наглашава Бајрамовић.

Мирфан сам чува 60 крава

- Држава мора нешто да учини и да нађе начина да младе људе истера из кафића. Сточарство треба да добије значај који заслужује, на сваку значајнију помоћ државе, узвратићемо много већом производњом млека, меса, сјеничког сира, пршуте и суџука - истиче Фехим Куртовић, фармер из Ђерекара у општини Тутин.

Породица Ракочевић у Буђеву гаји 70 крава.

- Морамо тако, неко чува краве, неко их музе и прави сир, неко коси сено.... У нашем домаћинству и на фарми за свакога има посла. Уз сав посао деца морају добро и да уче. У нашој породици нико се не либи да уђе у шталу, нити да пође за кравама и овцама, на жалост, много младих на Пештеру мисли да ће лакше проћи и боље зарадити ако у великим градовима или иностранству потраже неки други посао. Варају се - каже фармер Васо Ракочевић.