“Солунцу“ вратили живот

ЈОШ је чувени амерички генерал Џон Першинг у Тексасу био задужен за безбедност дуж америчко-мексичке границе, када је, почетком 1917. године, потписао наредбу да се 10 војних камиона „пакард“, модел Е, отпреме у Француску а, потом, српским снагама на Солунском фронту.

После завршетка Великог рата, један од тих камиона, иначе произведен 1913. године, доспео је до Лапова, „преживео“ и Други светски рат, а онда завршио у блатњавој сеоској шуми. Кроз маску са „пакардове“ предње стране већ је годинама расло повелико дрво када је, пре десет година, до Саита Саве Хаџића, београдског аутомеханичара и познатог рестауратора старих аутомобила (олдтајмера), стигао глас да је „стари камион на издисају“.

- Кад смо га извлачили, знали смо само да је од пре Другог светског рата - прича Саша Хаџић (44), Саитов син. - Тек после његовог проучавања, из Удружења историчара аутомобила и Музеја аутомобила у Београду сазнали смо „пакардову“ историју. Онда је отац одлучио да га потпуно обнови, а за проналажење оригиналних делова требало је много времена и стрпљења. Пошто је био мало нарушеног здравља, тата је често говорио: „Само да га завршим и једне недеље провозам од Славије до Калемегдана, па могу да умрем“. Готово да је тако и било. Остало је да се „пакарду“ уради још церада, када је отац, 24. маја, преминуо.

Ипак, каже Саша, доживео је његову претпремијеру. Камион на коме пише: „Модел Е, учесник Солунског фронта“, Саит је почетком априла приказао на изложби Удружења историчара аутомобила, одржаној на Саобраћајном факултету у Београду. Тада је добио и две награде, последње у животу: за најстарији камион и за најбољу рестаурацију. Тако добро смо га обновили да га је упалио на пола круга курбле, много брже и лакше него мотоцикл.

- Ових дана у радионици завршавамо рестаурацију још једног учесника Првог светског рата, „Аудијевог“ камиона из 1910. године. Сазнали смо да је био „бранилац Београда“, али је завршио у Великој Морави. Иако незавршен, сада изгледа неупоредиво боље него када смо га извукли из реке, у стању које тату није одвратило од намере да га оспособи и врати на дрвене точкове - прича наш саговорник о једином преосталом примерку овог камиона у свету и подсећа да је „ауди“ постојао много пре уједињења четири немачка произвођача аутомобила у „Аутоунион“ односно данашњи „Ауди АГ“.

Због овог камиона, сазнајемо од Саше, у Београд су долазили представници „Аудија“ из Немачке. Чак о њему снимају и документарни филм, преговарају да камион откупе, али власници не намеравју да га продају... Кажу да новчаница за коју би га продали још није одштампана.

У Хаџићевим трима гаражема на Петловом брду „скривају“ се десетине аутомобила. Стари модели „мерцедеса“, „бентлија“, „јагуара“, „ситроена“, понеки „доџ“... Некима су већ „вратили живот“, друге обнова тек очекује.

- Мене је отац одавно „увукао“ у ове воде, а верујем да ће нашим стопама кренути бар један од тројице мојих синова. За протекле две и по деценије, у нашим радионицама „васкрсло“ је педесетак олдтајмера, а мене и синове очекује још много посла. Да би рестаурација била добра потребно је барем годину и по рада, али и претходно проналажење оригиналних делова, јер се без њих вредност старог возила поништава. А нема лепшег осећаја него кад старом возилу „удахнете душу“ - прича Саша Хаџић и открива да их сада чека рестаурација „форда А“ из 1926. године који је припадао власнику крушевачке „Мериме“.

Ужурбано рестаурирају и „бубу“ кабриолет, модел 1303 за муштерију у Цириху, као и „мерцедес 220С“ који ће кренути пут Беча...

ТИТОВ КАБРИОЛЕТ

- ЗНАМ да отац никада не би отуђио Титов „пакард“ кабриолет из 1948. године. Тај аутомобил се види и на записима „Филмских новости“ у време када се на самиту несврстаних земаља у њему возила Индира Ганди. Отац га је пронашао у једној гаражи у Никшићу, рестаурирао и решио да га никада ником не прода. Ни по коју цену - открива Саша Хаџић.