Највећи океан је испод Земљине површине?

Након деценија истраживања, научници су утврдили да се испод површине Земље крију велике количине воде, три пута веће од тренутне количине у свим океанима, што би могло драстично да промени начин на који посматрамо нашу планету, њен настанак, као и цео свет око себе.

Најновије истраживање, чији се резултати објављени 13. јуна у часопису “Science”, показује да се на 660 километара испод земље налазе велике количине минерала рингвудит који у себи носи воду, пише Б92, преносећи “Guardian”.

То би могло да значи да сва вода на нашој планети долази изнутра, и да је на површину избила геолошким активностима планете, а не да је, као што се раније мислило, “производ” отапања леда под све већим температурама, тврди геофизичар Стивен Јакобсен, један од аутора истраживања (Northwestern University).

“Геолошки процеси на Земљиној површини, попут земљотреса и вулканских ерупција, само су одраз онога што се дешава унутар наше планете, а што ми не можемо да видимо”, тврди Јакобсен.

“Мислим да смо коначно у могућности да у целости сагледамо процес кружења воде, који може да објасни огромне количине воде на нашој планети. Научници су деценијама трагали за водом у дубини Земље”, тврди Јакобсен.

Његове колеге и он су први пружили јаке доказе да се у омотачу Земљиног језгра (мантл) налазе велике количине воде. Њихово истраживање засновано је на испитивању терена у САД, уз помоћ технологије која допире до дубине од 660 километара, пише “Guardian”.

Због своје структуре кристала, рингвудит се понаша као сунђер који упија хyдроген и чува воду у себи. Чак и када би само један проценат стена мантла чинила вода, то би била три пута већа количина него количина свих океана на Земљи, додаје Јакобсен.

На постојање рингвудита, уз нешто слабије доказе, недавно је указивао и тим канадских научника који је вршио истраживања у Бразилу.

Ово истраживање обезбедило је доказе за теорију према којој би се од топљења и померања стена у транзитној зони између горњег и доњег мантла могла створити вода која остаје заробљена међу стенама на великој дубини.

“Да у том слоју не постоји вода, онда би се сва та количина воде налазила на површини наше планете, и само би планински врхови понегде провиривали изнад водене површине”, додаје Јакобсен. Он објашњава да би управо тај слој воде могао да имао улогу тампон, због којег се ниво океана није значајније повећавао последњих милиона година.

Раније се сматрало да се највећи део топљења у мантлу дешава знатно ближе површине Земље, свега 80 километара испод нас.