МАРКО Шћепановић петнаест година пева уз гусле. До сада је издао пет компакт-дискова, организовао много концерата и наступио на њима, од којих издваја наступ у Ермитаж позоришту Петра Великог у Санкт Петербургу. Најновији ЦД, који ће представити сутра у Руском дому, посветио је српској хероини Милунки Савић, жени са највише одликовања у историји ратовања.

Песму „Српска хероина Милунка Савић“ написао је Љубиша Јакшић. Шћепановић му је предложио да опева „српску Јованку Орлеанку“, јунакињу балканских и Првог светског рата.

- Читајући књигу историчара Мирка Добричанина „Топлички гвоздени пук“, у којој је Милунка Савић описана као велика хероина, храбар борац и ратник, помислио сам да је заслужила да буде уз гусле опевана - прича нам Шћепановић. - Одушевила ме је њена сестринска љубав према брату, кога је заменила на бојишту тако што се прерушила у мушкарца - скратила косу и обукла униформу. Замолио сам Љубишу да напише песму о Милунки.

Песма је испевана у десетерцу и описује Милункин живот, њено јунаштво и подвиге током Првог светског рата, њену љубав према родној земљи.

- Милунка Савић за мене представља симбол части, чојства, витештва, јунаштва, пожртвованости - каже Шћепановић.

КОНЦЕРТ НА концерту у Руском дому, поред Шћепановића, који ће два пута певати песму о Милунки, наступиће и његове колеге Драшко Малиџан, Ђорђе Тановић и Мијат Куч. О Милунки Савић говориће редитељ Братислав Петковић и историчар Мирко Добричанин.

Песма о Милунки има 145 стихова. У њима се помињу и престолонаследник Александар, који ју је два пута одликовао Карађорђевом звездом, затим славни француски генерал Франше д’Епере. Помиње се и Флора, болничарка из Енглеске, као и руски и енглески војници, који су се раме уз раме борили са нашом војском.

- Сви догађају у песми су приказани сликовито - објашњава наш саговорник.

Шћепановића радује то што су последњих година гусле поново популарне:

-Гусле су, кроз епску поезију, сачувале нашу историју, традицију и културу. На тај начин сачувале су и наш идентитет. Млади то све чешће препознају. Али, има и оних који их не разумеју. Одрастају у окружењу које не признаје нашу историју, традицију, културу. Због њих, свој посао схватам и као мисију. Покушавам да их приближим епској поезији и гуслама, да схвате њихову улогу и величину.