ТЕКСТ објављен у „Новостима“ о Ужичанину Михаилу М. Бошковићу (69), професору који је решио два од укупно четири „нерешива“ проблема класичне математке, изазвао је реаговање и полемику у стручној јавности, али и многобројних читалаца у Србији и иностранству. Разумљиво, јер је реч о математичкој револуцији коју очекује мучан и тежак пут до верификције: поделу угла на три једнака дела и поделу угла на н једнаких делова помоћу једног шестара и једног лењира, из чега произилази и конструкција сваког правилног многоугла, коју нису успели да реше најблиставији умови кроз целу историју, од Хипије, Архимеда, Никомаха, преко Декарта и Гауса, до Галоа и наших савременика...

Решења професора Бошковића сада су доступна свима, академијама, универзитетским катедрама, асоцијацијама и свим математичарима света - њима аутор „Нове математике“ у којој је рад публикован нуди решење „нерешивог“, поручујући: „Пронађите грешку или признајте да је нема“!

На захтев стручне јавности рад професора Михаила М. Бошковића од данас је доступан и у интернет-издању „Новости“ (.novosti.rs). Уколико се покаже да су два од четири вечита проблема ипак решена, биће то револуционарно математичко достигнуће. Ради провере, свако рад може преузети на српском и енглеском језику на сајту „Новости“.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Рад професора Бошковића погледајте ОВДЕ
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

- Моја решења за два од укупно четири проблема класичне математике су општег карактера, зато је било нужно са њима упознати бројне институције. Решења су прослеђена на 15 адреса: Европском математичком друштву у Хелсинкију, Математичкој научној академији у Москви, Математичком друштву Блиндерн Универзитета у Ослу, Универзитету у Дуисбургу, Математичким друштвима при универзитетима у Берлину, Единбургу, Лондону, Бечу, Паризу, Болоњи, Мадриду, као и асоцијацијама у Аустралији, Јапану, САД, Француској... - објашњава професор Бошковић. - Комисија САНУ није успела да пронађе грешку, али сам добио обавештење које сугерише да се наша престижна институција неће озбиљно позабавити мојим радом. Одговорено ми је општеприхваћеним ставом „да се проблем трисекције угла не може извести коначно много пута, примењујући конструкције правих линија и кругова, користећи редом лењир и шестар“. У комуникцији са комисијом САНУ, затражио сам да ми се одговори на питање, где је грешка која моје теореме обара, али она није пронађена.

Зато је професор Бошковић отишао корак даље. Понудио је награду: „Ако грешку нађете, као поклон ћете добити моју целокупну имовину. Такође, спреман сам да образложење рада демонстрирам на било који начин, па и јавно, пред камерама.“

- Исправан пут би био да САНУ, ако већ грешку не може да нађе, започне процес верификације мојих резултата. Да уместо подразумеваног, али и скоро непробојног скептицизма, у добром духу призна моје решење и да тражи сазивање Светског конгреса математичара, јер је то једини исправан пут до верификације и пуног признања овог достигнућа. Знам да то није лако, јер би признање значило да би се у будућности морала извршити селекција и усклађивање математичких теорија... - истиче Бошковић. - Неправедно је да наше институције, а кроз историју се то понављало, показују најмање интересовања за рад наших људи...

Скроман и ненаметљив, ужички математичар и омиљени професор у граду на Ђетињи, после вишедеценијског рада на теоремама, морао је „бацити рукавицу“ у лице математичком свету. Ред је да математичари из целог света грешку пронађу - ако могу.

ПРОВЕРИТЕ

- Цео свет учи математику другачију од „моје“: рад је сада пред вама, молим вас, не осуђујте, него проверите - каже Бошковић.


ТРИСЕКЦИЈА НА ДВА НАЧИНА

Професор Бошковић напомиње да је проблем трисекције угла решен универзално, и то на два начина. Доказ трисекције угла је изведен на страницама 8. и 10. Доказ користи знање ученика првог разреда гимназије. За остале делове његовог рада, довољно је пуно знање математике до четвртог разреда гимназије. Каже, другу теорему је теже схватити и ући у суштину формула...