НЕМА путника, писца и истраживача који се није дивио њеној лепоти. Сазидана од камена на стрмој и неприступачној стени, на самом улазу у Ђердапску клисуру, Голубачка тврђава са десет кула живи већ вековима. Време, као и потребе савременог човека уздрмали су је до темеља. Ипак, средњовековни град на обали Дунава ускоро ће бити заштићен.

Пројекат ревитализације древне тврђаве, који је започео 2009. године, стигао је до реализације. Међународни тендер биће расписан ускоро, док ће радови на реконструкцији почети најкасније у јулу. Потребан новац, 6,6 милиона евра, обезбедила је Европска унија.

- Будући да је реч о веома сложеном пројекту, неколико година смо припремали пројектну документацију, за коју смо коначно добили све потребне сагласности - каже, за „Новости“, Искра Максимовић, в. д. директора предузећа „Голубачки град“. - Тендер за ревитализацију тврђаве биће обављен по европским прописима и на њему могу учествовати сва европска грађевинска предузећа која испуњавају услове за овакав посао. Радови ће бити веома захтевни, јер се ради о подручју које је истовремено и споменик културе од изузетног значаја и у оквиру је Националног парка „Ђердап“, а граничи се са строгим резерватом природе.

Голубачка тврђава је пре много година проглашена за споменик културе, али је тек недавно укњижена. После осам векова добила је и свој катастарски број. Урађен је урбанистички план, решена су имовинско- -правна питања, извршена препарцелација 27 хектара земљишта.

После реконструкције, по пројекту архитекте Марије Јовин и њеног тима, голубачки комплекс добиће другачији изглед. Први посао ће бити измештање магистралног пута из тврђаве, од којег се, сваки пут кад протутњи шлепер, тресе Голубац. Такође ће почети изградња тунела, који је био највећи камен спотицања за реализацију овог пројекта.

- Урађена су сва потребна истраживања за изградњу пута и тунела - објашњава Искра Максимовић. - Утврђено је да ти радови неће утицати на статику тврђаве, јер неће бити великих минирања.

ЛЕПА ГОЛУБАНА МНОГО легенди и предања везано је за Голубачку тврђаву. У њима се преплићу веровања да је то место где се окупљају виле, русалке и друга митолошка бића. Живи и легенда о изгубљеном римском благу, које је изненада прогутала пећина, као и све оне који су касније покушавали да га нађу. И настанак имена Голубац везује се за легенде. Једна каже да је град добио име по византијској принцези Јелени, која је као заточеница у кули своју тугу ублажила гајећи голубове. Друга говори о лепој девојци по имену Голубана, коју је турски паша, јер је одбила његову љубав, везао за стену и након суровог мучења оставио њено тело птицама.

Тек после измештања саобраћајнице почеће реконструкција. По завршетку главних радова у комплексу ће бити изграђен амфитеатар са 250 места, пристаниште за крузере, ресторани-видиковци и бициклистичке стазе.

- Голубачка тврђава је једна од најмаркантнијих и најбоље очуваних средњовековних тврђава на територији наше земље - каже архитекта Марија Јовин. - После реконструкције биће презентована на прави начин, у служби туристичке понуде. Пројектом су обухваћени заштита споменичке целине утврђења, заштита археолошких објеката на простору подграђа и реконструкција природног амбијента. Нови садржаји који се предвиђају за пријем туриста лоцирани су на местима која су највише девастирана. Зоне у којима се очекују археолошки налази чувају се за археолошки парк.

Голубачка тврђава састоји се од десет кула међусобно повезаних бедемима висине до 25 метара, са дотрајалом дрвеном конструкцијом. Пет кула припада првој, најстаријој изградњи тврђаве, док су остале додате касније. У доњем делу града видљиви су остаци некадашње палате, а узводно су Турци додали ниску осмострану кулу, како би заштитили град са западне стране и обезбедили пристаниште.

- Неке од кула биће претворене у видиковце, док ће у једном делу тврђаве бити смештен будући музеј града Голупца, са више од 100 археолошких експоната ископаних на овој локацији - објашњава Јовин. - На оближњем каменолому биће изграђен велики амфитеатар, поред кога ће се налазити сликарски и керамичарски атељеи. Планира се и подизање апартманског насеља, које ће се својом архитектуром уклопити у постојећи амбијент.

Тунели који данас постоје у утврђењу ће након измештања саобраћаја постати клуб-ресторани. У делу између Визиторског центра и тврђаве налазиће се базен са филтрираном дунавском водом. На падини обраслој дрвећем, која је окренута ка Дунаву, биће изграђено девет апартмана од дрвета, пројектованих у духу традиционалне архитектуре.

Будући изглед Голупца

- Тврђава је препознатљиви симбол доњег Подунавља и она мора да живи. Ако останемо само на реконструисаном камењу, од тога нема ништа - истиче Искра Максимовић.

ПРИВРЕДНИ ЗАМАЈАЦ

ОПШТИНА Голубац има нешто више од 8.600 становника. Запослено је тек око петине радно способних, а просечна плата износи око 250 евра. Од нешто више од 240 малих и средњих предузећа, највећи број се бави трговином и поправком моторних возила, тек четири производњом прехрамбених производа и исто толико хотелским и ресторанским услугама. Голупчани очекују да реконструисана тврђава због туризма постане привредни замајац целог краја.

ПРВИ ВЕК

ПРВО утврђење у Голупцу крај Дунава изградили су Римљани, у првом веку нове ере. У тврђави је боравио римски цар Диоклецијан око 299. године нове ере. Град су касније уништили Хуни, али га је Јустинијан обновио.

У писаним историјским документима тврђава се први пут помиње у једној угарској повељи 1335. године.