ЧАЧАК - Традицију прављења ракије, стару више од 150 година, наследио је од својих предака Предраг Предо Продановић (47) из Придворице код Чачка, и за мање од деценију и по постао најпознатији чачански произвођач брендиране ракије. За његову „капљицу“, којој је наденуо име „јелички дукат“, јер је пече од шљиве коју узгаја на источним падинама Јелице, чуло се на свим континентима. Продановићи годишње у иностранство извезу око 1.000 боца ове ракије.

- Одвајкада је Придворица, као и Јездина и Лозница, на обронцима Јелице, била позната по виноградарству и по томе што на њеној земљи одлично успева воће које производи доста шећера - започиње нам причу Предо. - Зато сам проширио засаде шљиве на имању, па сада под шљивом имам око осам хектара, што је више од 3.500 стабала. Почетком овог века желео сам да проверим каква је то ракија која ми стоји у бурадима дуго година, па сам на Сајму у Новом Саду 2002. године добио награду - шампион квалитета. Тада сам почео озбиљно да се бавим производњом ракије и њеним брендирањем.

Сваке године, Продановићеви шљивици дају принос од око 100 тона „чачанска лепотице“ и „стенлеја“. Од тога у специјализованом казану запремине 4.000 литара вредни домаћин годишње произведе 10 тона ракије, коју потом одлаже у храстову бурад.

Свака кап „јеличког дуката“ пре него што изађе на тржиште одлежи у храстовим бурићима старим од 80 до 120 година, а ракија која у таквој „амбалажи“ одстоји од десет до 12 година, мора да има посебну арому.

- У почетку је њена јачина је од 60 до 65 степени, а потом се дуготрајним процесом спушта на жељену јачину од око 45 степени - каже Продановић, коме у послу око прављења ракије помаже цела породица - мајка Лепосава, супруга Славица, синови Лазар и Душан и ћерка Јелена.

НАГРАДЕ НАКОН освојене награде шампион квалитета на Новосадском сајму 2002. године, „јелички дукат“ је награђен Златном медаљом овог сајма 2003. и 2013. године.

- Ракију печем у лампеку који сам сам направио. Важно је да температура у казану буде константна, како не би долазило до испарења других нежељених материја које би поквариле укус и хемијски састав. За један лампек потребно ми је шест сати. Битно је да на лули престајем да узимам ракију која силази испод одређене градаже, јер све што се дуже оставља да тече, већа је шанса да се покваре мирис и квалитет ракије.

Сваке године на тржиште Продановићи пласирају око 10.000 боца „јеличког дуката“, а циљ им је да за деценију утроструче ту количину. Њихова ракија се служи у многобројним београдским ресторанима, као и у угоститељским објектима широм Србије. Извозе за Црну Гору, Словенију и Немачку, а ускоро ће прве количине ове чачанске ракије отићи и за Енглеску. „Јелички дукат“ се налива у посебну амбалажу која се залива воском, а служи се у брендираним чашама.

- Ракија је племенитије пиће од вискија или вотке - децидан је Продановић. - Има много већи спектар мириса од свих других алкохолних пића. Зато нема разлога да литар ракије кошта мање од 15 евра - казао нам је Продановић. - Чашица моје ракије у ресторану у Хановеру кошта девет евра, док се у чачанским биртијама служи чашица некакве ракије за 30 или 40 динара. То су два показатеља колико ми ценимо наше национално пиће. Тачно је да постоји закон који штити озбиљније произвођаче ракије, али и дан-данас, по кафанама у Србији се служи ракија која ту долази нелегалним токовима.

Он додаје да би држава што пре требало да заштити произвођаче традиционалних српских производа, пре свега изменом акцизне политике. Рецимо, 13 фунти је потребно за акцизу на извоз Продановићеве ракије у Енглеску, док се акциза за увоз вискија у нашу земљу плаћа тек -један евро.

- Сматрам да је неопходно удруживање произвођача у Србији, јер ни мени, као и сваком озбиљном произвођачу, није циљ да ракију продамо у свом граду, већ на европском тржишту. Скупо је стићи до њега и зато је потребно удруживање како бисмо сви заједно могли да се представимо на неком од европских сајмова - закључује Продановић.

ПРАВИ РЕЦЕПТ

У ВРЕМЕ купљења шљива Продановићи организују мобе, па се у њиховим шљивицима нађе и по 70 људи. Продановић истиче да наш народ приликом печења ракије не води рачуна о ситницама које су веома важне у производњи ракије.

- У кацу за врење ставља се само најбољи плод, без зелених и трулих шљива. Коштица се обавезно вади. Време за печење ракије је тачно након 21 одлежан дан у каци - саветује Предо.