ШТА да радите ако се на „Википедији“ објави негативан чланак о вама или вашој фирми?

Па за почетак можете једноставно да га преправите.

Тако се бар, судећи по књизи немачког новинара Марвина Опонга, понаша све више компанија које на тај начин злоупотребљавају „Википедију“. И на српском огранку прве отворене онлајн енциклопедије постоје слични покушаји, истина у значајној мањепој мери него на енглеској или немачкој верзији.

Главни недостатак „Википедије“ је, парадоксално, управо оно што представља њену највећу снагу и главну предност - чињеница да је реч о отвореној енциклопедији у чијем писању може да учествује свако. Наравно „вики заједница“ контролише чланке и исправља случајне или намерне грешке и неистине. Проблем је у томе што је те недостатке све теже уочити. Новинари на Западу већ дуго указују да неке компаније плаћају људе који веома вешто пишу чланке о њима на „Википедији“ који наизглед сасвим одговарају правилима ове онлајн енциклопедије. Једино што, на пример, изоставе или обришу понеку чињеницу која им не иде у прилог. Опонг је у свој књизи навео пример чланка о концерну „Дајлмер“ из којег је нестао податак о томе да је ова фирма током Другог светског рата користила раднике који су доведени на присилни рад. Промена је, тврди Опонг, извршена са ИП адреса које припадају овој компанији.

Филип Маљковић, потпредседник „Викимедије Србија“, каже да се и уредници огранка на српском језику сусрећу са покушајима да се „Википедија“ злоупотреби и да се прокријумчаре неистине. Било је и случајева да предузећа плате неком „професионалцу“ који би вешто написао чланак.

ПРЕПРАВЉАЈУ И ИСТОРИЈУ КРЕДИБИЛИТЕТ хрватског огранка „Википедије“ озбиљно је урушен због читавог низа чланака којима се велича усташтво, Срби описују као „кроатофоби“, умањује број жртава у Јасеновцу и пласирају бројна друга историјска „открића“. Поједини хрватски научници су због тога прекинули сарадњу са „Википедијом“. Одговорност за ово сноси група администратора, поклоника екстремне деснице, који су практично окупирали „Википедију“ на хрватском и упорно блокирали неистомишљенике. Сличних покушаја било је и на српској „Википедији“, али су углавном брзо спречавани.

- Постоје различити случајеви покушаја промоције и самопромоције појединаца који пишу похвалне и очигледно пристрасне чланке, углавном веома банално и такви текстови се веома брзо откривају и бришу - каже Маљковић. - Имамо међутим и случајеве када компаније направе текст о себи који је у складу са правилима. Наравно, у том чланку нема негативних ствари о њима. Иако ово наизглед није против правила која кажу да свако има право да учествује у стварању Википедије, ми такве покушаје обесхрабрујемо.

Истини за вољу, Србија је изгледа још није сасвим привикла на капитализам, па се „Википедија“ и даље највише злоупотребљава, не из комерцијалних разлога већ из - чисте забаве. Тако је својевремено на страници Јована Кркобабића, лидера ПУПС, написано да је рођен пре нове ере, а у биографији глумице Катарине Радивојевић између осталог се нашло и да се бави црном магијом.


(НЕ)ПОУЗДАНОСТ

КРИТИКЕ на рачун могућности да се на Википедији систематски уносе лична и пристрасна мишљења, као и непоуздане и непроверене информације, прате ову интернет енциклопедију од настанка. Постају све учесталије јер се Википедија све више користи као новинарски извор, али и у семинарским и дипломским радовима, па чак и у докторским дисертацијама. Пре неколико година часопис „Нејчр“ је, међутим, објавио резултате истраживања 50 независних стручњака који показују да готово да нема разлике у поузданости података између Википедије и Британике. Уредништво Британике је касније демантовало наводе из тог текста, али часопис није одустао од својих тврдњи.