ОНО што је гроб Господњи у Јерусалиму за све хришћане, то је гроб Светог Саве у Милешеви за све Србе. Светиња над светињама. Извор милости, здравља и утехе за све српске генерације, још од дана када се отац вратио деци, када је Савино тело из Трнова пренето у задужбину његовог синовца, краља Владислава.

Овако нас је, у порти манастира Милешеве, дочекао архимандринт Леонтије, духовник величанствене светиње. Све је, вели, ових дана у знаку Савиндана. Са радошћу и нестрпљењем ишчекује га не само сестринство манастира већ и многобројни ђаци који радо и свакодневно долазе да помогну и нешто привреде у манастиру.

- За мене је празник сваки долазак у Милешеву било да долазим да се над Савиним саркофагом помолим или да, ако могу, нешто помогнем сестринству - каже Иван Безаревић (17), ученик из Пријепоља. - Сада сам свратио пре поласка у школу, а колико верујемо у Светог Саву, најбоље потврђује то што нисам усамљен пошто много ђака и студената долази уочи почетка школске године, другог полугођа или новог семестра да се искрено помоле првом српском просветитељу за успех у учењу и обављању свих школских и студентских задатака.

Да је тако, уверили смо се чим смо крочили у манастирску цркву посвећену Вазнесењу Господњем, а вековима називану црквом Светог Саве српског. Иако рано јутро, над његовим гробом моли се средњошколац, а да целивају икону чекају деда и унук. Милан Пејовић (58) живи у Крагујевцу, а са унуком Бојаном (2) дошао је по благослов. Одрастао у Пријепољу, од детињства је, каже, навикао да га овде потражи, а сада жели да о величини и слави Савине светиње научи и потомке.

САВИНДАН ВЕРНИЦИ Српске православне цркве, али и школарци обележавају данас успомену на утемељивача српске државе, цркве, школе - Светог Саву. Свету литургију у Храму Светог Саве на Врачару служиће поглавар СПЦ патријарх српски Иринеј, са почетком у 9 часова. Иако без наставе, ђаци неће изостати ни данас из својих клупа, с обзиром на то да се широм Србије одржавају приредбе и представе посвећене првом архиепископу.

- Свакодневно нам долази много народа, не само поклоника него и туриста, не само православаца него и католика и мухамеданаца, не само из Србије и суседних земаља, него из целог света. Ходочасници долазе да се поклоне свечевом гробу, да потраже утеху, нађу душевни мир, помоле за здравље. Они су и најбољи сведоци чуда, великих исцељења и услишених молитви које се дешавају у нашој светињи. Неки добију исцељење одмах, а за неке је потребно да се молимо данима и месецима. Зашто је тако Бог зна, али је важно да њихове и наше искрене молитве бивају услишене - прича архимандрит Леонтије и открива да је за вернике велика радост повремено изношење десне руке Светог Саве, јединог дела његових моштију које и данас почивају у Милешеви, а пре 420 година сачуваних пред црним походом злогласног Синан-паше.

Туристи који походе Милешеву, по речима нашег саговорника, долазе, пак, да се диве савршенству уметности у вековном духовном и културном светионику српског народа.

- Већина ових намерника долази да види јединственог Белог анђела са мироносицама на Христовом гробу. Они Милешеву обично изједначавају са овом величанственом, знаменитом фреском, али одлазе додатно одушевљени галеријом блиставих фресака насликаних између 1222. и 1228. године, за које многобројни историчари уметности и сликари тврде да представљају највеће домете европског сликарства тога доба - каже архимандрит и подсећа на лепоту фреске Богородице из Благовести, у свету јединствене по томе што је Мајка Божја на њој приказана како преде. Ту је и прелепа ктиторска композиција, али и поворка Немањића у којој је и чувена фреска Светог Саве насликана за свечева живота.

И, заиста, благост и јачина Савиног лика који зраче са ове фреске, најбоље сведоче о дечаку који се "никада није смејао, али је увек био насмејан", принцу који је "презрео царске дворе, царску круну и порфиру", о архиепископу "мудром у планирању и истрајном у извршавању", чудотворцу, измиритељу, градитељу цркава и манастира светогорских...

Испред саркофага са моштима Светог Саве

- Доментијан и Теодосије, два главна биографа Светог Саве, пишу да је "имао унутрашњу покретну силу да гради и обнавља". Као што видите, и манастир Милешева се непрекидно гради и обнавља, у сусрет 2019. години и обележавању великог јубилеја - осам векова постојања! Током последњих 15 година залагањем преосвећеног владике Филарета, дародаваца и народа, обновљени су конаци у којима данас живи 13 монахиња и у којима може да преноћи око 180 ходочасника и гостију, уређена је економија, отворени ризница, библиотека и радио "Милешева". Ових дана ради се паркинг, а на пролеће би требало да почне изградња великог Светосавског дома у коме ће се 2019. године одржати главна прослава великог јубилеја - наглашава архимандрит и подсећада да, иако рушена, паљена, пљачкана, понижавана претварањем у немачку коњушницу, Милешева је увек живела у срцу и вери свог народа.


ШТАП СВЕТОГ САВЕ

- НИЈЕ случајно што се у српском народу Милешева и дан-данас назива манастиром Светог Саве. У манастирској ризници се чува и штап Светог Саве који је добио 1219. године од васељенског патријарха Манојла, после сабора у Никеји када је Српска црква добила аутокефалност. Неки од највреднијих изложених предмета, такође су панагија, крст и три реликвијара из 14. века, два кандила из Молдавије с почетка 15. века, венецијанска чаша и стари српски новац. Посебно вредан је и најстарији предмет у ризници, ћуп из времена градње манастира. Ту је и део хируршке игле која потврђује да је манастир имао болницу - открива за "Новости" архимандрит Леонтије.


ОСАМ ВЕКОВА МАНАСТИРА

ПОВОДОМ предстојећег јубилеја манастира, Милешевска епархија је објавила двотомни Зборник са међународног научног скупа "Осам векова Милешеве", одржаног септембра 2012. године у светој лаври. У Зборнику су излагања многобројних домаћих и европских научника који су осветлили историју манастира са гледишта различитих наука и углавном на основу нових истраживања готово непознатих нашој јавности.