Белоглави суп, још у средњем веку назван „краљевска птица“, одавно је ретка и врло угрожена врста а стручњаци у Специјалном резервату природе Увац се однедавно о њему брину на најсавременији начин.

Специјални резерват природе „Увац“, који се простире на размеђу општина Нова Варош и Сјеница, на ободима Пештера и Златара, у једном од највећих станишта белоглавог супа у свету, са преко 600 јединки, увео је систем микрочиповања по коме ће знати сваког тренутка где се који белоглави суп налази.

Неколико белоглавих супова из Специјалног резервата природе „Увац" код Нове Вароши, неко време имаће уграђене специјалне микроодашиљаче, па ће се сателитским путем пратити њихово кретање.

Простор Србије и Балкана, за ову птицу невероватне лепоте је мали, па орлови из кањона Увца у својим кретањима доспевају до Израела, Естоније, Турске, Пољске, Црне Горе, па чак и до Јемена на Арабијском полуострву, али бивају враћени „својој кући“ у резерват „Увац“.

Како кажу у резервату, у овом научном пројекту савремена опрема ће помоћи орнитолозима да проникну у тајне кретања ових орлова и да мапирају локалитете који су најоптималнији за живот ове врло корисне врсте, познате као чистачи природе.

"Да би дошао до хране, белоглави суп дневно прелети и стотинак километара, врло је тешко обезбедити њихову потпуну заштиту на ширем подручју и они су веома угрожена птичја врста. Праћењем њиховог кретања добићемо јасну слику о локалитетима који пружају идеалне услове за њихов живот", каже орнитолог др

Саша Маринковић са Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић“ из Београда.

Ови високолетачи досегну висину и до три хиљаде метара, једрећи на топлим ваздушним струјама прелете и по 3500 километара далеко од својих гнезда у кањону Увца код Нове Вароши.

Од када је Србија 1992. године званично прогласила заштићена гнездилишта орлова белоглавог супа, њихов број је порастао са десет парова на 600 јединки.

Најзначајнија колонија је у кањону реке Увац код Нове Вароши, мање су Милешевка код Пријепоља и Трешњица код Ваљева, а ова врло корисна и лепа птица не убија свој плен и храни се само лешинама, рекао је др Маринковић.

Он је напоменуо да је од четири врсте лешсинара које су некада живеле на простору Србије, изумирање за сада избегао само белоглави суп, који је у нашој земљи одувек сматран за краљевску птицу.

Према његовим речима, овај орао налази се на грбовима српских краљевских породица Немањића, Мрњавчевића, Лазаревића и Црнојевића, стилизовани прикази су и на розетама манастира Жиче и ЛЈубостиње, нашао се на америчким и другим грбовима у свету, а у Египту има статус свете птице.

Маринковић је најавио и покретање програма реинтродукције белоглавог супа на Старој планини код Пирота, а српски орнитолози помажу и успостављању гнездилишта и у околним земљама, Румунији и Бугарској.

Током ове године у Специјалном резервату природе „Увац“, 89 парова излегло је 77 младих орлова, кажу у нововарошком Фонду за заштиту птица грабљивица „Белоглави суп“.

Овај Фонд је и основао Резерват за заштиту белоглавог супа, још 1991. године, када је у кањону Увца било свега 12 ових птица, које су се данас намножиле и представљају једну од највећих европских колонија.

Како су нам испричали на Пештеру ових дана, у последњих неколико деценија прошлог века црни пришт, антракс, био је велики економски проблем за овдашње сточаре, али огромна опасност и за саме људе.

Народ је оболевао због непосредног контакта са зараженом стоком, а лека, наравно, није било. Стари пештерски сточари захвални су само белоглавом супу, контролору и лекару природе, како веле, који је вековима уништавао ову опаку болест, јер његов желудац лако вари месо лешине која је оболела од црног пришта.

Према доказаним стручним сазнањима, он је потпуно имун на антракс, који се у лешевима угинуле стоке деценијама одржавао загадујући траву и пашњаке. Ова величанствена птица решила је проблем антракса, па је задњи случај оболевања људи од „црног пришта" у овом делу Србије регистрован давних педесетих година прошлог века.

"Годишње на хранилишту Манастирине, у кањону реке Увац, допремимо преко 120 тона угинулих животиња и разног кланичног отпада. Имамо само један стари камионет теренац, а зими храну носимо на ледима, јер су овде велики снегови и путеви су

тешко проходни. Али због белоглавих супова нама није ништа тешко“, каже Небојша Поповић, ренджер у Резервату

Дарко Ћировић из Специјалног резервата природе „Увац“ каже да је још 1971. године држава заштитила овај део кањона, а 1995. године Резерват је заштићен посебним законом како би се спречио нестанак изузетно корисне птичје врсте какав је белоглави суп.

У Резервату кажу да становници Пештера, да би стоку и себе заштитили од звери, понајвише вукова, несвесно уништавају белоглаве супове. У лешине стоке стављају пестициде, најчешће кроазан који је јако отрован, па уместо вука, често до тих

остатака долазе белоглави супови. У минулих неколико година регистровани су случајеви тровања ових орлова.