Губар се храни и беспарицом!

Најезда губара запретила је још једном српским шумама, док држава у општој беспарици не налази решење за овај више него озбиљан проблем. По већ виђеном сценарију, своје прсте су умешали и увознички лобији, који у свему виде прилику да остваре добру зараду. Док траје инвазија штеточина, у току је и борба око тендера за набавку средстава за њихово ефикасно уништавање.

Гусенице губара су протеклих месеци девастирале хиљаде хектара шуме у надлежности Јавног предузећа "Србијашуме" и 7.000 хектара приватних шума. Укупно је оштећено 77.000 хектара шума, а штету су претрпели и воћњаци, па чак и кукурузна поља. Директна штета процењује се на десетине милијарди динара.

- Највише су погођене шуме храста, којима је лист потпуно поједен, па су стабла остала гола као у зимском периоду - каже Перица Грбић, директор Управе за шуме Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. - Због лимитираног буджета, уништавање штеточина није завршено на време, а гусенице су доспеле у стадијум кад запрашивање не би имало никаквог ефекта, због чега није ни спроведено.

Аларм

Енормни број легала губара у односу на површину, ове године регистрован је у шумама Срема, западне Србије, Шумадије и на југу Србије. Управа за шуме благовремено је прогласила општу опасност од губара и наложила заштиту шума, воћњака, пољопривредних усева, али је беспарица учинила своје. Кривца многи виде и у отимачини око профита, јер се у овом послу обрће велики новац. Због сукоба супротстављених страна пропао је тендер за набавку биолошких препарата. Тако је одобрених четири стотине милиона динара остало неискоришћено!

Управа за шуме је за потребе сузбијања губара успела да обезбеди само 410 милиона динара, уместо планираних 657, због чега су смањене и површине шума које ће се запрашивати. Целокупан износ није могао да буде обезбеђен, јер су буджетска средства морала да се преусмере на санацију штете од афлатоксина у кукурузу.

Најезда

Према речима дипл. инг Гордане Јанчић, руковдиоца Одељења за заштиту шума, очекује се даље повећање бројности и ширење угрожене територије.

- Јавно предузеће "Србијашуме" регистровало је нападнуте површине - каже Јанчић. - Од укупно прегледаних 160.000 хектара шуме, на 108.000 су утврђени различити степени оштећења лисне масе. Делимични голобрст констатован је на 6.000, а тотални на 57.000 хектара.

Услед тога долази и до смањења прираста, као и до изостанка урода семена, не само у години голобрста, већ и у неколико наредних.

- После голобрста, прираст се смањује за 40 до 75 процената, а при делимичном од 20 до 25 одсто. Сваки нови голобрст изазива веће губитке, а ако се понови више пута узастопно, долази до сушења стабала и проређивања шуме.

Гусеница губара храни се лишћем готово свих врста лишћара, шумског жбуња, шибља и корова, лишћем свих воћака, као и зеленом масом многих пољопривредних ратарских и повртарских култура. Виталност и прилагодљивост омогућавају овој врсти периодична пренамножења (градације) великог обима. Оваква најезда јавља се периодично и у непредвидивим размацима, што отежава прогнозу. У протеклом веку код нас је забележено 17 пренамножења.

Штете се огледају у сушењу дрвећа и смањењу прираста, губитку приноса у пољопривреди на разним културама, а нарочито у воћарству. Голобрст слаби нападнуте биљке и индиректно помаже развоју низа секундарних штеточина и болести као што су пепелница, поткорњаци и медњача.

Штете од губара настају тек кад се ова врста намножи у енормном броју. Енергија размножавања добија пун замах кад престане дејство неког од сузбијајућих фактора или се поремети природна равнотежа. Поред периодичних градација великог обима, скоро сваке године јављају се локалне инвазије.

Кретање

Јајне гусенице крећу се једна за другом, обично користећи као стазе пукотине у кори стабала, да би доспели до лишћа и круне. На путу до хране, способне су да пређу више десетина метара.

Одмах по парењу, женке полажу јаја која обавијају жутим длачицама. Оне гусеницама омогућавају да уз помоћ ветра преваљују велике удаљености.

По изласку из кошуљице, гусеница се врло живахно креће и већ после неколико часова способна је да се храни. За време ждрања, у нападнутим шумама јасно се чује рад њихових вилица и пуцкетање лишћа. Кад на једном стаблу нестане хране, гусенице се селе на суседно.

Сузбијање у стадијуму јајета спроводи се скидањем губаревих легала заједно са делом мртве коре, а у стадијуму гусенице авионским запрашивањем биоинсектицидима. Ови препарати ефикасни су искључиво код сузбијања гусеница, а први ефекти уочавају се тек неколико дана после запрашивања.

Ове године пропуштена је прилика да се нешто предузме, али то не значи да је опасност прошла. Све што није учињено ове године, дочекаће нас догодине. У међувремену ће многа стабла бити неповратно изгубљена.