Света Петка - српска и београдска

СВЕТА мати Параскева, у народу позната као Света Петка, заштитница жена и сиромашних, има посебан значај за Србе и Београђане. По предању, српског је порекла, а њене мошти дуго су се налазиле у темељима престоног града Деспота Стефана, па се светица често назива још и Света Петка Српкиња и Света Петка Београдска.

Девојчица Петка рођена је око 950. године у побожној породици у месту Епиват на обали Мраморног мора, недалеко од Цариграда, престонице Источног римског царства и хришћанства. Нјен брат Јефтимије после очеве смрти замонашио се у Студитском манастиру у Цариграду, а касније је постао епископ. Побожна Петка је после мајчине смрти наслеђе разделила сиромасима и упутила се у Цариград, а одатле у Свету земљу, где је обишла сва места Христове славе и страдања. На крају је отишла у јорданску пустињу, где се четрдесет година подвизавала у најтежем испосништву. У њеном житију пише да се после четрдесет година вратила у родно место, пошто јој је то наложио анђео Господњи.

Не откривајући идентитет, после две године службе при Цркви Светих апостола у непрестаној молитви и посту, умире у Епивату у првој половини 11. века. Пошто су се на њеном гробу дешавала многа чуда, уврштена је међу светитеље.

Крсташи са Запада 1204. заузели су Цариград и почели пљачку свега што се могло однети у папске земље. Бугарски цар Јован Други Асен откупио је од Латина 1231. мошти Свете Петке и донео их у Саборну цркву у Трнову. Кад су 1393. године Турци освојили овај град, опљачкали су храм, а свете мошти избацили из кивота и свукли са њих златоткану одору.

Мошти су спасене и однете у Видин, који су Турци заузели три године касније. Благо видинских ризница, где су чуване и светитељкине мошти, као лични ратни плен узео је султан Бајазит.

- Чудотворне мошти преподобне мати Параскеве донете су 1398. у Београд, захваљујући кнегињи Милици, тада монахињи Евгенији. Деспот Стефан их је похранио у срце престонице, у пећинску капелу крај чудотворног извора. Реч је о једној од најстарих светиња престоног града, који је већ у апостолским временима био епископско седиште. Изнад те светиње је подигнута данашња капела Свете Петке - - каже протојереј ставрофор др Радомир Поповић, старешина Цркве Свете Петке и декан Академије СПЦ за уметности и конзервацију.

У пећинској капели мошти су се налазиле све до 1521. кад је Сулејман Први освојио Београд, а мошти су однете у Цариград.

- Мошти светитељке откупили су румунски кнезови и 1641. пренели у Јаши где и данас почивају, осим два прста шаке, који су у нашој капели - каже др Поповић.

Он истиче да верници свакодневно у великом броју долазе у капелу Свете Петке по воду којој се приписује исцелитељска моћ.

- Овде се и данас дешавају чуда - каже др Поповић и каже да извор у пећинској црквици Свете Петке увек тече истим интензитетом, било да је година сушна или кишовита.