СВЕТ је ушао у метално доба пре око 7.500 година у Плочнику крај Прокупља, кад су први металурзи човечанства истопили руду и излили бакарне предмете. Од тада до пада српске средњовековне државе, Топлица је била митска ризница метала о којој су маштали и за коју су ратовали многи народи.

Топлички крај, оивичен обронцима Копаоника, Малим и Великим Јастрепцем, Видојевицом и Пасјачом, и даље је богат рудама и топлим изворима, у којима су се "бањали" и стари Римљани. Упркос томе, данас је ова област једна од најсиромашнијих у Србији. Топличани радо подсећају на то да је Стефан Немања из Топлице кренуо у стварање моћне српске средњовековне државе. А затим додају да су Немањићи овде градили путеве и занатске центре, а да у 21. веку мало које топличко село може да се похвали асфалтом.

Ипак, захваљујући истрајним српским археолозима, какви су Јулка Кузмановић Цветковић и Душан Шљивар, данас свет зна да се у Топлици одиграла кључна револуција човечанства - прелазак у метално доба. То доказује и међународни научни пројекат "Развој металургије у Евроазији", који финансира највећим делом Велика Британија.

- У недавно одржаном експерименту добијања бакра у Плочнику помоћу технологије од пре 7.500 година учествовали су научници из Велике Британије, Немачке, Кине, Шпаније, Бугарске, а догађај је пратио цео свет - каже археолог Јулка Кузмановић Цветић, директор Народног музеја Топлице.

- Међутим, баштина Топлице није само праисторијски Плочник. Ово је миленијумско раскршће цивилизација које су се бориле за овдашње рудоносне просторе.

НЕОСВОЈИВА ТВРЂАВА

ПОВЕРЕНјЕ у снагу српске прокупачке тврђаве илуструје податак да су у њено окриље из Ниша премештене мошти Светог Прокопија, уочи турске инвазије.

- Великаш који је столовао у Топлици у доба распада српске државе утврдио је "град" - снажну тврђаву - која је била безбеднија од Нишке коју су Турци 1386. освојили. Српска војска коју је водио Кнез Лазар је на Плочнику код Прокупља исте године тешко поразила турске трупе под командом султана Мурата - наводи Јулка Кузмановић Цветковић.

Предање каже да Турци никада нису успели да војно поразе браниоце Прокупачког града. У тврђаву су ушли тек после дуге опсаде и затекли је пусту. По легенди, браниоци, вешти металурзи, кад им је понестало воде направили су механизам који је правио толику буку током ноћи да су се Турци повукли у страху, а Срби су тајним пролазима побегли у слободу.





Саговорница "Новости" подсећа на чињеницу да је Немања, већ као удеони кнез који је владао само делом српске државе - Топлицом, стекао богатство којим је могао да подиже задужбине-манастире у Куршумлији, а затим и Ђурђеве ступове у Расу, чим је добио титулу великог жупана. Имао је новца и за вођење низа ратова, који су, и тада, били врло скупи подухвати.

- Немањићи су у Топлици створили формулу успеха средњовековне Србије која се заснивала на рударству и јакој војсци. Копаоник је у њихово доба био избушен окнима у којима су радили Саси, немачки гастарбајтери. Срби су такође научили рударско-металуршке вештине, да праве пећи, напакују у њих руду измешану с ћумуром и добију "погачу" или ингот метала. О томе говоре и занатска имена топличких села Рударе, Лубница, Самоково - каже Јулка Кузмановић Цветковић.

Захваљујући металуршким знањима, Топличани су имали посебан статус и после османлијских освајања.

- О томе сведоче турски документи који прописују да српска села плаћају порез полугама гвожђа или других метала. Турци у дефтерима пишу: "Нека их нико не дира, они су демирджије", односно произвођачи гвожђа. Још увек у планинским селима има мноштво окана и шљачишта средњовековних топионица - каже Јулка Кузмановић.

Топличка села пуна су сведочанстава о великој историји немањићке државе, али је Срба у њима све мање. По средњовековним рудиштима и шљачиштима све чешће трагају стручњаци страних рударских компанија.

- Изгледа да смо на прагу још једног циклуса у миленијумској металуршкој историји Топлице - сматра Јулка Кузмановић Цветковић.

Археолози подсећају да је археометалуршки локалитет Плочник откривен још 1927, али и да је наша држава тек 1996. поново пронашла новац за истраживање колевке евроазијске металургије. За колевку немањићке Србије није издвојено ни толико. Међутим, чак и са минималним средствима археолози су открили бројне трагове народа који су овде пролазили или живели. Најмонументалнији споменици пронађени су у подножју древне тврђаве на врху прокупачког брега, под којим се раширило данашње Прокупље. Први велики град у данашњем смислу те речи на истом месту развили су крајем првог века Римљани и назвали га Хамеум, што значи удица, вероватно због тока реке Топлице која као кука стеже подножје брега.

Већ византијски хроничари град помињу под словенским именом Топлица, а као и у случају Раса, то је био назив и за област, и за насеље, и за реку. После доношења моштију светог Прокопија у топличку цркву, град мења име у Прокупље, које носи и данас.

- Римљани су први подигли велики рударски град под окриљем тврђаве - заштитника огранка вија милитарис, од Наиса ка луци Лисисус, данашњем Лјешу. Топличко гвожђе је било важан стратешки елемент великог царства, а затим Источног Рима и српске државе. Срби су наставили да ојачавају римску тврђаву која је била неосвојива с три стране које је штитила Топлица. Једини прилаз утврђењу налазио се на најстрмијој страни брега - прича нам Јулка Кузмановић Цветковић.

Одбрамбени зидови штитили су и Цркву Светог Прокопија, која је, поред Храма Светих Петра и Павла у Расу, најстарија живи црква ових простора. Зидине су штитиле и малу Југ Богданову цркву, која је називана и "латинска".

- У назив ове цркве такође је уплетена прича о металима. Дубровачки трговци, у народу звани "Латини", у доба Немањића и касније имали су трговинске уговоре који су им давали привилегован статус и право да оснивају колоније. Турци су дословно преписали немањићке законе о рудницима, па су Дубровчани задржали привилегије и добили су на коришћење Југ Богданову цркву, која је зато називана и латинска - објашњава Јулка Кузмановић Цветковић.

Корачање центром Прокупља је ход по врху многих насеља који су се миленијумима смењивала на овом простору, каже Јулка Кузмановић Цветић:

- О томе сведоче експонати пронађених на овом простору од праисторијских бакарних алата и украса, преко оружја арданаца, копља грчких хоплита, римских мачева и сребрног посуђа, до српског накита и бојних секира. Метал је у центру сваке од ових великих прича.