ДАН ослобођења Београда. Градски челници полажу цвеће на гробље ослободилаца. Понекад "залута" и неко из државног врха. Ту су обавезно представници амбасада Русије, Белорусије и Украјине. Обиђе се још неколико споменика погинулим током Другог светског рата, а увече се уприличи свечана академија у Сава центру или Дому Војске... Ово је слика скромног обележавања 20. октобра последње деценије.

А некада је у том месецу цео град данима био на ногама славећи ослобођење од фашизма. Од пионира по школама, радника у фабрикама, спортиста, глумаца, певача, па до самог врха власти - сви су били укључени у прославу ослобођења.

ПРВА ГОДИШНјИЦА

Главни јунаци прве годишњице ослобођења 1945. године били су војници Народноослободилачке армије. Са запетим пушкама још у седам часова ујутру чекали су постројени у Булевару Црвене армије, данас Краља Александра, иако је војна парада била заказана за 11 часова. У међувремену, у осам часова загрмели би топови и почео је минут ћутања за страдале. Саобраћај би стао, а и људи би застали тамо где су се затекли и тако би одали пошту ослободиоцима.

Испред Народне скупштине монтирана је трибина где је седео Тито. Када је Јосип Броз гласно рекао "можете почети" кренуо је дефиле. Смењивале су се пешадијске јединице, за њима артиљерија коју су вукли трактори, па тенкови, а на крају су небом прелетели и авиони.

Наредне четири деценије власти су гледале да се 20. октобар прослави што разноврсније и да окупи хиљаде учесника. Чини се да је бар пола града учествовало у разним приредбама, а друга половина долазила је да их гледа. По свим школама до краја осамдесетих организоване су приредбе. Наступале су ђачке фолклорне групе, рецитовале се песме.... Извиђачи су са територијалном одбраном демонстрирали евакуацију из школа у случају бомбардовања.

ДЕСАНТ НА ОСТРВО

Отварана је обавезно на празник нека фабрика или бар погон, школа, спортска дворана, дом здравља... Постављао би се и камен темељац за будуће грађевине.

За десетогодишњицу ослобођења изведена је војна вежба освајања леве обале Саве и десант на Велико ратно острво. Трештало је све од рафала на Ушћу, а загрмела је и артиљерија, прво са копна, а онда и са речних ратних бродова. Освајању Ратног острва припомогла је и авијација "бомбардовањем", а на крају су падобранци слетели у залеђину непријатеља. Ратно острво је "ослобођено", а целу акцију, према извештавању новинара, са Калемегдана и његових падина посматрало је око 60.000 људи.

За празник ослобођења главног града организоване су и радничке спортске игре, фудбалски, одбојкашки, стонотениски турнири. Некада и међународног карактера. Као и бициклистичке и атлетске трке.

На Тргу Маркса и Енгелса постављано је велико платно за гледање филмова, некада играних, а чешће документарних, као што су "Крв слободе" или "Развој Београда".

ОМЛАДИНСКИ МАРШЕВИ

Године 1977. организован је велики марш на којем је учествовало 17.000 младих, који су из десет крајева града, певајући, корачали ка циљу на Калемегдану.

Почетком деведесетих прослава ослобођења постала је доста скромнија. Приредбе су организоване само у неким школама, а с временом је и то ишчезло.

Данас су полагање венаца ослободиоцима и свечана академија све што је остало од некада вишедневног обележавања.

НАГРАДА И ДАН ГРАДА

ДАН ослобођења Београда дуго се славио и као Дан града, а онда су власти, 1997. године, раздвојиле те две светковине. Дан града се од тада славио на Спасовдан, који је прихваћен и као крсна слава српске престонице. Међутим, већ 2002. године и те две свечаности су раздвојене, па се Дани града Београда сада обележавају од 16. до 19. априла.

Пуних 50 година признатим научницима и уметницима град је додељивао и престижну Октобарску награду, а од пре 11 година она се зове Награда града Београда и додељује се у априлу.

ПОГИБИЈА БИРЈУЗОВА И ТОЛБУХИНА

Прослава 20 година од ослобођења припремана је темељно, али дан уочи ње на Авали се срушио авион у којем је погинуло 18 совјетских официра, који су долазили на прославу, и чланова посаде. Страдали су и маршал Сергеј Бирјузов и генерал пуковник Владимир Толбухин, народни хероји, команданти совјетских трупа које су учествовале у ослобађању српске престонице. Проглашена је дводневна жалоста.

ВРАЧАР ОДБИО ДА СЛАВИ

ВЕЛИКИ скандал избио је 1994. године када је Општина Врачар, у којој је опозиција била на власти, одбила да учествује у прослави 50. година од ослобођења престонице од немачке окупације. Повела се вишемесечна јавна полемика о партизанима, црвеноармејцима...