КАО Драгомира Станојевића тешко ћете га открити у телефонском именику. Али, као Бату Каменог, у свету филмаджија, лако. Ево нас у Облаковској у Београду, где пребира по успоменама у којима је као каскадер ведрио и облачио.

Падао је са висине од тридесет метара, и са коња и мотора, горео као буктиња у аутомобилима и камионима, сурвавао се у провалије са мостова, уништавао разна возила, тенкове, борна кола...

Једноставно - Бата Камени. У богатој каријери каскадера "погинуо" је више од хиљаду пута. Мачка има девет живота, а Бата хиљаду. Шта да се ради, кад још нису измислили „камену мачку“. Није био само каскадер, јер се појавио у више од 500 филмова и серија, у којима је имао запажене улоге, више него неки познати глумци.

Наша публика га памти, пре свега, по чувеној сцени из "Балкан експреса" када шамара кафанског певача, кога је играо такође легендарни Тома Здравковић, због тога што није хтео да пева песму "Лили Марлен".

НИКАД ЛЈУБАВНИК У БОГАТОЈ каријери једино што није снимао биле су љубавне сцене, а такође није желео ни да дублира Жан-Пола Белмонда. - Нисам био подобан за љубавне сцене, али зато јесам за "силовање". Глумицу Савину Гершак "силовао" сам два пута, једном у филму "Чудо невиђено", а други пут у филму "Смрт господина Голуже". Некако се она навикла да је "силујем", па сам је у шали питао да ли би то могло и иза сцене. Али без силовања.

- Прошле су 22 године од Томине смрти, али због љубави према њему, гледаоци ми ни дан-данас нису заборавили те шамаре - сећа се Бата Камени.

И није то једини шамар који је лупио нашим звездама, од којих је већина видела све звезде. Серију "Отписани" и "Повратак отписаних" снимао је пуне четири године.

- Почетак снимања "Отписаних" 1974. године дочекао сам у најбољој животној форми - објашњава Камени.

- Униформа немачког војника пуцала је на мојим мишићима и већ у првој епизоди имао сам задатак да из све снаге ошамарим тада младог глумца Драгана Николића. Редитељ серије Александар Ђорђевић се опако изнервирао када се Гага два пута измакао секунд пре шамара. Никако да снимимо сцену. Трећи пут је толико јако пукло преко његовог лица да су му на образу остали моји прсти неколико дана. Гага ми то није никада заборавио.

Од првог шамара који је лупио Драгану Николићу, па до краја снимања, "погинуо" је више од 150 пута. Гинуо је као Немац, као партизан, као четник. Кад год је требало неко да погине, звали су њега. Не заборавља, међутим, ни остале "смртнике": Пигија, Звонца, Микија, Бранка Јокића, Милана Митића и остале.

- Мој посао је много тежак - наставља Бата. - Само прсте на рукама ломио сам више пута. Дешавало се да наставим снимање и да кост на руци сама зарасте.

Опуштено, сада у пензионерским данима, отворена срца нам прича да је у каријери радио свакојаке глупости. Најближе смрти био је када је остао у джипу који је био прикачен за хеликоптер. Други пут када га је у аутомобилу "закачио" воз јер је у њему остао дуже него што је требало.

ПЕНЗИЈА БАТА је добитник бројних награда, укључујући и Награду за животно дело, додељену на Филмском фестивалу у Нишу, као и Плакете за изузетан допринос југословенском филму, коју му је доделила Југословенска кинотека. Можда је мали жал остао што после четири покушаја није стигао до националне пензије. А заслужио ју је.

На снимању филма "Чувари замка", у коме је главну улогу имао Берт Ланкастер, Бата Камени је сломио кључну кост. Простор на коме је требало да се сними каскада, претходно је у стопу прегледан и показало се да је све било чисто. Имао је несрећу да падне на једини пањ који је једва вирио из земље. Иако су му ставили гипс, наставио је да ради. И без обзира на то, и даље је изводио падове.

Каријеру је, иначе, почео у чувеном филму "Дуги бродови", историјском спектаклу из доба Викинга, који је захтевао добро сналажење у мору и изузетну физичку кондицију.

- Морали смо добро да јашемо, а многе су вратили кући јер нису знали да пливају. Била је то једна од највећих копродукција Авала филма и чувеног "Метро Голдвин Мајера", коју је режирао Джек Кардиф, а глумили су Сидни Поатје, Ричард Видмарк и други.

Тај спектакл Бати Каменом и његовој екипи отворио је сва врата, и захваљујући томе добили су бројне аранжмане. Филмови су се низали, а момци су били лудо храбри и способни и готово да није било вратоломије коју нису могли да изведу. Захваљујући наступу у једном вестерну, где је Винетуа глумио наш Гојко Митић, Камени се све више појављивао у немачким копродукцијама.

У каријери дугој више од четири деценије имао је прилике да се сусретне са најпознатијим домаћим и светским уметницима. Радио је са Джоном Хјустоном, Клинтом Иствудом, Ли Марвином, Кирком Дагласом, Джоном Касаветисом, Доналдом Сатерлендом...

За срце му је посебно прирастао Тели Савалас, познатији као Коджак, пореклом Грк, који је умео да препозна и осети словенски дух и да ужива у њему. С њим и Клинтом Иствудом снимао је "Келијеве хероје".

- Холивудски суперстар Клинт Иствуд стигао је у Југославију у лето 1970. године - подсећа Камени.

- Снимали смо у Истри и Словенији.

После неколико дана, Иствуд ми је пришао и питао ме је шта сам тренирао пре филмске каријере, покушавши да изнад главе витла тегом, који сам својеручно направио.

Умало се није повредио, јер није знао да је тег састављен од изливеног бетона и гвоздене шипке. Рекао сам му: "Полако, шампионе, сломићеш руку, а мене ће окривити". Спустио је тег, завртео главом и отишао. После сам му објаснио да мора много да једе кукурузно брашно и воће да би постао снажнији.

НАДИМАК НАДИМАК Бата Камени добио је још у раној младости. Каже нам да је то због изузетне снаге коју је на филму оверио много пута. Они који су желели да појачају његов надимак прозвали су га и Бата Мраморни.

За разлику од Иствуда, који је био из сасвим друге приче, Телија Саваласа је веома заготивио. Одушевио га је и Ли Марвин, који је у једној сцени требало да га убије док скаче с неког джипа. Марвин је био запањен Батиним језиком, а када је чуо да је из Југославије, рекао је да зна, то је она мала земља са великим срцем. Тако је за сва времена купио Бату, који је хтео да пукне од среће и поноса.

У сећању су му остали и Анђелика Хјустон, која је била на почетку каријере, као и Ричард Бартон, са којим је радио филм "Сутјеска". Од домаћих глумаца готово да и нема уметника с којим није снимио бар један филм, од Бате Живојиновића, Лјубише Самарджића, Драгана Николића, Бранислава Лечића, Данила Лазовића, Жарка Лаушевића...

Са посебним одушевљењем Бата Камени прича о женама и без лажне скромности каже да су га обожавале, скакале, искакале и трчале за њим. Али, обожавао је и он њих. Умео је и пријало му је да са друштвом затвара кафане, али је због тога сутрадан више тренирао, да не би случајно изашао из форме.

- Волео сам живот, али сам га сувише ризично живео - каже Бата Камени. - Живот каскадера је као ход по танком канапу изнад провалије. Једном погрешиш и нема те више.