КРУШЕВЛјАНИН Миомир Божиловић, власник грађевинске фирме "Власинац Игда" је из свог джепа платио реконструкцију вредне чесме, познатије као "Урошеве", у центру града и сам организовао и неимарске радове. Тако је једна од пет средњовековних чесама, одакле су се водом стари Крушевљани снабдевали још у време кнеза Лазара, практично сачувана од даље пропасти, јер била је потпуно зарасла у коров и поплављена.

У Градској управи најављују да ће "Урошеву чесму" уврстити у званичну туристичку понуду града, који као средњовековна престоница има више обележја из тог периода. Близина Археолошког парка Лазарица, одакле је српска војска кренула у Косовски бој 1389. године, додатно подиже вредност реконструисаном наслеђу. Божиловић прича да је био мотивисан искључиво жељом да стави тачку на руинирање вредног културног и историјског наслеђа. О висини инвестиције не жели да говори, али како незванично сазнајемо, уложио је више десетина хиљада евра.

- То је била одлука моје породице, желели смо да на овај начин улепшамо Крушевац, а по првим реакцијама видимо да смо успели - прича Миомир Божиловић. - За све радове било је потребно 28 радних дана. Прво смо прочистили канал, санирали плато и зидове и уредили прилаз. Држали смо се пројекта реконструкције.

Градоначелник Братислав Гашић подсећа да се скоро пола века средњовековна чесма, познатија као "Урошева" у Југ Богдановој улици није озбиљније сређивала и да јој је претило потпуно пропадање.

- Сада ћемо цео комплекс уврститити у званичну туристичку понуду града - напомиње градоначелник. - Најважније је да се пробуди свест код наших суграђана да наслеђе морамо да очувамо.

Крушевац има пет старих чесама у низу од два километра, дуж Улице цара Лазара и Југ Богданове, а верује се да су све оне снабдевале водом средњовековни Крушевац. Народни музеј, који је формално старатељ чесама, већ годинама покушава да санира чесме, које су у међувремену претворене у депоније и локалне "перионице" за тепихе. Степен оштећења је био највећи управо код "Урошеве", док је "Лазарева" (Велика чесма) била редовно на мети вандала, чак и након што су 1973. године уз њу пронађени остаци турског хамама.


ВИЗАНТИЈСКИ ЕЛЕМЕНТИ

СТРУЧНјАЦИ напомињу да је архитектура крушевачких чесама једноставна, али да је по значају и лепоти непроцењива јер између осталог има византијске и романске елементе. Скоро све чесме су правоугаоне основе и равног крова.

- Претпоставља се да су Велика и Мала чесма из истог времена, Лазаричка им је слична, али, можда каснијег датума, док је Југ Богданова (Зулина) такође из каснијег доба - напомиње хроничар Слободан Симоновић. - Чесма Добра вода са турским записом слична је чесми у Белој води.