Бранко Жежељ: Човек који је укротио бетон

ДОК је преко тек саграђеног друмско-железничког моста који је повезивао Нови Сад и Петроварадин прелазио најтежи теретни воз, његов конструктор, чувени инжењер Бранко Жежељ, налазио се у чамцу испод моста.

Био је то његов начин да свима покаже колико верује у своје дело изграђено на јединствен начин коришћењем преднапрегнутог бетона што је у то време представљало авангарду у домаћем грађевинарству због чега су му многи оспоравали безбедност. Мост је прошао тест, издржао захуктали воз и хиљаде других који су преко њега прешли у наредним деценијама. Све док није срушен у НАТО бомбардовању у априлу 1999. године. Понекад се чини да су дим и прашина, који су се подигли када су НАТО бомбе погодиле један од његових најпознатијих мостова, прогутале и име Бранка Жежеља.

Иако је његово име остало нераскидиво везано за мост који ни до данас није поново подигнут (његова обнова опет је одложена за "догодине") јавност често заборавља ко је заправио био тај често помињани Жежељ и колики је његов значај за наше грађевинарство. Нема стручњака који се неће сложити да је Жежељ увео домаће грађевинарство у свет. И данас је широм планете израз "ИМС Жежељ", технологија коју је патентирао, синоним за коришћење преднапрегнутог бетона на исти начин на који се уместо "паста за зубе" говорило "каладонт".

Када је 1995. у 85. години умро Бранко Жежељ, иза њега је остало 24 патента, десетине мостова и хала, а трећина Новог Београда изграђена је по поменутом систему "ИМС Жежељ". Био је инжењер, научник, изумитељ, академик. Хала 1 Београдског сајма изграђена је према његовом пројекту 1957. године тада први пут примењеним техникама претходне фабрикације. Међу његовим најпознатијим делима је и Мост код Бешке, као и мост преко Тисе код Титела.

Највећи доприност грађевинарству тадашње Југославије дао је увођењем и популаризацијом употребе преднапрегнутог бетона. Није то било ни изблиза лако како можда делује толико деценија касније. Тадашњи инжењери, као и у свим другим временима, држали су се проверене праксе и нису били склони да подрже иновације. Жежељ је знао да са њима неће постићи ништа. Зато је, као директор Савезног института за грађевинарство, око себе окупио младе сараднике који још нису били, како је рекао "инфицирани праксом". Први објекат од преднапрегнутог бетона који је играђен у Југославији била је управо зграда института ИМС на чијем је челу касније био Жежељ, која се и данас налази у Булевару Војводе Мишића недалеко од Сајма.

Експериментална у сваком смислу, зграда ИМС подигнута је тако што је за преднапрезање уместо праве челичне жице употребљена жица од расплетених каблова минираног предратног висећег моста у Бранковој улици. Монтажни објекат прво је подигнут у Босанској улици, а затим демонтиран и пресељен на данашње место. Мало је људи, уосталом, било способно да са толико страсти говори о нечему наизглед тако једноставном као што је бетон:

- Бетон има своје ћуди, пропиње се, отима се, не да се. Али ваше је да га зауставите, да га покорите, да све буде како ви хоћете и да доживите оно што доживи вешти коњаник у седлу: фини осећај угодности и супериорности - говорио је Жежељ

Вероватно су баш склоност експерименту и страствен однос према професији учинили да Бранко Жежељ остане до данас један од најзначајнијих наших градитеља и конструктора.

- Поред свих знања и звања поштовао је свачије мишљење, од инжењера до радника - записао је о Жежељу, његов ученик и сарадник Бранислав Војиновић. - "Може ли овако, мајстор Бокче? Јарко, шта ти мислиш о овоме?", и на крају би донео одлуку.