У КОРАК са светом који се увелико припрема за обележавање стогодишњице од избијања Првог светског рата,наравно хода и српска "Википедија". Највећа онлајн енциклопедија организовала је једнодневни маратон на којем је десет аутора постојећи садржај допунила са 15 нових чланака о једном од највећих сукоба у историји човечанста, који је и почео нападом на Србију.

На овај начин обележено је 99 година од почетка светског сукоба 1914, али, како је простора за употпуњавање теме о Првом светском рату остало напретек, а времена до стогодишњице сасвим довољно, "Википедија" позива све кориснике да се придруже и писањем текстова са референцама помогну да се ова тема истражи из свих могућих углова.

Иницијативу за маратонско писање дала је "Википедија" из Шведске, а поред нас, маратони истим поводом су одржани у Британији, Аустрији, Белгији и Холандији - каже Маљковић.

Како је "Википедија" слободна енциклопедија коју свако може да уређује, често се на овај сајт уносе нетачне и пристрасне информације. Међутим, у случају текстова о Првом светском рату, такви чланци су изостали.

- Занимљиво да чланци о овом историјском догађају до сада нису наилазили на веће измене, ни на веће расправе, што је случај у чланцима о Другом светском рату, или о последњим ратовима на простору бивше Југославије.

Википедија је пре шест месеци напунила десет година. У протеклом времену приступило јој је више од 100.000 чланова. На њеним страницама објављено је 217.000 чланака што је у конкуренцији 284 језичке верзије онлајн енциклопедије рангира на 29. месту по обиму.

- Када би наш онлајн садржај отишао у штампу, "Википедија" би имала скоро 50 томова. То би уједно била најобимнија енциклопедија икада написана на српском језику - каже Горан Обрадовић, председника огранка задуженог за промовисање "Википедије".

У 12 година постојања светске "Википедије", често су легитимитет и објективност објављених информација довођени у питање. Критичари постављају питање у којој мери су чланци на "Википедији" релевантани и да ли могу бити ослонац будућим нараштајима у утврђивању историјских истина.

- У потпуности је уређују добровољци који раде онолико колико им је занимљиво. Она нема запослене, и нико није плаћен да уређује "Википедију" - прича Обрадовић. - То може да звучи прилично невероватно и као "рецепт за хаос", али постоје врло ефикасни механизми који искусним уређивачима омогућавају да садржаје који су на било који начин непримерени врло брзо и једноставно уоче и одстране.

ХОБИ СРПСКУ "Википедију" активно уређује од 30 до 50 људи из својих домова. Ова група свакодневно пише чланке, прати онлајн енциклопедије на другим језицима, али и води рачуна да текстови који немају референце, брзо буду уклоњени са сајта. Иначе, нико од њих није запослен, већ "Википедију" уређују из хобија.

Ипак, на крају разговора Филип Маљковић упозорава:

Увек кажемо људима: немојте нам некритички веровати. Проверите референце и изворе на које се позива текст.


НАЈВИШЕ ЧЛАНАКА

СРПСКА "Википедија" има више од 17 милиона прегледа на месечном нивоу, што је сврстава на седмо место по посећености сајтова у Србији. А од свих језика у комшилуку, "Википедија" на српском је убедљиво највећа.

- Прате нас Словенци са 136.000 и Хрвати са 129.000, али није све у броју чланака - каже Горан Обрадовић.