Четнички војвода у 92. дошао у отаджбину
08. 06. 2013. у 20:50
Четнички војвода фрушкогорски Александар Јанковић дошао из Венецуеле у отаджбину: Дошао сам да пољубим земљу која ме родила и да видим она места где је исписивана моја судбина
ОЧЕ, чувај срце, немој да ти пукне од туге или од радости када стигнеш у Београд и поново видиш Србију!
Овим речима је докторка Вера Јанковић, из Каракаса у далекој Венецуели, испратила свог оца Александра на далек и дуго припреман пут у отаджбину. С правом је била забринута, јер отац, четнички војвода фрушкогорски, има 92 године и седам деценија није видео свој завичај.
- Срце ми није задрхтало када сам из авиона видео Србију. Нисам заплакао када сам се срео са рођацима и пријатељима. Нисам се потресао, јер ја сам 70 година у Венецуели живео као да сам у Србији. Борио сам се за српство против усташа и америчких лажова, неговао сам православље, четничку традицију и учио нашу децу у емиграцији српски језик и историју - искрено нам је рекао војвода Јанковић, када смо се срели у центру Београда.
Кренуо је, рече, на железничку станицу да у њеном ресторану попије шљивовицу, коју је пио давне 1943. године, пре него су га Швабе одвеле у заробљеништво. Тада је већ слутио да дуго неће видети родну груду.
- Немци су ме одвели у заробљеништо, где сам био до 1945. године. Када су ме људи из ОУН после ослобађања из логора питали да ли желим у емиграцију или да се вратим у Југославију, одговорио сам: "У мојој земљи комунисти стрељају четнике. Боље је бити жив у Венецуели него мртав у Југославији!"
Александар Јанковић је рођен 1921. године у Иригу. Малу и велику гимназију завршио је у Шапцу и Руми, а Војну подофицирску школу за пилоте у Скопљу. Једини је данас живи пилот краљевске авијације. Био је припадник Мачванског четничког одреда Косте Пећанца, који га је због херојства у одбрани краља Петра Другог младог прогласио фрушкогорским војводом.
- Немачки напад 4. априла 1941. затекао ме у војној бази код Никшића, одакле је краљ са Капиног поља одлетео у изгнанство. Наша авијација је бранила његов живот. Борио сам се у Србији као четник, али су ме Немци стрпали у нишки затвор. Пет пута су ме водили на брдо Бубањ да ме стрељају. Живот ми је спасао комуниста Милан Зоговић, који ми је давао своју храну. Пребачен сам у мају 1943. у Београд, где сам провео два бурна месеца као ухапшеник и депортован у Немачку - живо се сећа војвода фрушкогорски.
У Венецеуелу је ушао 1947. године са још 250 Срба. Радио је као рачуновођа у провинцијској пољопривредној задрузи, као трговац козметиком, надзорник у фабрици аутомобила. Био је контролор артикала у компанији "Сијерс", са платом од 3.000 боливијера. Када се почетком педесетих преселио у престоницу Каракас отворио је властиту трговачку фирму, оженио се Хилдом, младом Порториканком, добио 1956. ћерку Веру, али, каже, није престајао да србује.
Данас у Каракасу има тридесетак српских породица, од којих су најбројније фамилије Светислава Петровића, Милана Трајковића и Радоја Кесића, најстаријег Србина у Венецуели, који има 96 година. Војвода фрушкогорски је лидер организације "Слободна Србија", секретар парохије Свети Ђорђе у Каракасу у оставци, издавач новина "Равногорски глас", "Отаджбина" и "Слободна Србија". Признаје да у југословенску амбасаду није улазио, а да га је Удба пратила, али га није угрожавала. Чак ни 1969. када га је у јулу краљ са владиком Дионисијем посетио у Каракасу и када су причали о томе када ће се вратити у Србију.
- Како смо сви ми у емиграцији одани краљу Петру Другом положили заклетву да се нећемо вратити у Србију док се краљ не врати, ту заклетву сам испунио сада када је краљ враћен кући и када смо остварили национално помирење. Видео сам да се центар Београда ништа није променио, али је зато Србија много напредовала. За 45 дана ћу да обиђем Београд и Нови Сад, Никшић и Острог, Ниш и Бубањ, Равну гору и родни Ириг, као и Бањалуку, где ми живи брат Војислав Јанковић и где почивају наши родитељи - рекао нам је на растанку војвода Александар Јанковић. У Каракасу ће почети да пише мемоаре - о себи и Србији коју у срцу никада није напустио.
ПРЕДСЕДНИКОВ ПРИЈАТЕЛЈ
МОЈ пријатељ је био Перез Хименес, председник Венецуеле, са којим сам се дружио десетак година. Приликом државних празника позивао ме да будем поред њега као да сам српски државник. Председника Чавеса нисам лично познавао, али сам га поштовао као народног човека - каже Александар Јанковић.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Најновије из рубрике
ТВИТЕРАШИ ПОСТАВИЛИ ПИТАЊЕ: Да ли ће Зденко Томановић да тужи пленумаше због снимака са пленума?
КОРИСНИЦИ на мрежи Икс се питају да ли ће Зденко Томановић да тужи ове пленумаше што им процуре аудио снимци са пленума, где за њега причају да је човек који стоји иза њих.
23. 02. 2026. у 13:29
ПРОПАСТ ЗАГОРКЕ ДОЛОВАЦ: Крај њеном апсолутизму и манипулацијама - снимак све говори (ВИДЕО)
ПОНОВНО одлагање седнице Високог савета тужилаштва (ВСТ) на којој је, поред осталог требало да се разматрају питања избора и упућивања јавних тужилаца у Јавно тужлаштво за организовани криминал и упућивање у друга јавна тужилаштва, јасно показује пропаст Врховне јавне тужитељке Загорке Доловац и крај њене апсолутне моћи и владавине.
23. 02. 2026. у 12:54
ВУЧИЋ СА ЛИХАЧЕВОМ: Разматрали смо могућности употребе нуклеарне енергије у области фармације и здравства
ПРЕДСЕДНИК Александар Вучић састао се са генералним директором руске државне корпорације за атомску енергију Росатом Алексејем Лихачевом.
23. 02. 2026. у 12:43
УДАРИШЕ САД И НА БОГА! Испливао срамни снимак испред СНП-а
СЦЕНА блокадерског брлога у Новом Саду испливавају на ужас свих грађана Србија.
23. 02. 2026. у 12:39
БРНАБИЋ РАСПИСАЛА РЕДОВНЕ ЛОКАЛНЕ ИЗБОРЕ: У девет јединица локалне самоуправе грађани излазе на биралишта 29. марта (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИЦА Скупштине Србије Ана Брнабић расписала је редовне локалне изборе за одборнике скупштина девет јединица локалне самоуправе за 29. март ове године.
23. 02. 2026. у 12:05 >> 12:07
Srbinovic
08.06.2013. 21:33
Cuj Nemci uhapsili cetnickog oficira?!? A nama jos uvek govore kako su cetnici bili saveznici fasista. Dobro nam dosao, starino!
@Srbinovic - Da,moj otac se spustio sa 5-og sprata na uzetu vezanom u kupatilu za kazan,a majka je tek onda otvorila vrata.
Dobrodosao kuci vojvodo.
G-dine Jankoviću, dobro došli u svoju otadžbinu. Godine koje su Vas stigle ne dopuštaju mi bilo kakvu polemiku i bilo kakva pitanja o Vašem životu. Svako Vam dobro bilo.
Miro Markovic. Ovo je veoma potresna prica o sudbini vecine nasih iseljenika i politickih emigranata. Raselili su se po celom svetu,. Svuda su posteno radili, podizali porodice, srpske crkve, skole i ucili svoju decu da budu posteni clanovi drzava gde su im se roditelji nastanili. Svi su sobom nosili i cuvali ljubav prema svojem narodu i zemlji Srbiji. Pomagali su svima, kada su mogli i kako su najbolje umeli, i jos pomazu. Neka ih Bog nagradi dobrim zdravljem.
Коментари (36)