Наш Ђурђевдан и Турци славе
05. 05. 2013. у 20:58
На листи Унескове нематеријалне баштине могла би да се нађе једна од највећих српских слава. Прослављају га и у Румунији, Молдавији и Хрватској
ПО бројности је четврта слава у Србији, незванична је слава "Делија", навијача Црвене звезде, вероватно омиљена напредњацима који су после избора 6. маја прошле године преузели већи део колача у власти, Роми га прослављају кроз култ жртве јагњета и зову га Ерделези. Славе га и у Турској, Румунији, Молдавији, Хрватској...
А од следеће године Ђурђевдан ће бити на Унесковој реперзентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства. Наша земља је прошле недеље заједно са земљама у региону, међународној институцији при Уједињеним нацијама послала предлог да се Ђурђевдан, као празник који славе православци, али и муслимани и католици, нађе на тој листи, а у истом пакету, али самостално, Унеску доставила материјал и историјску грађу крсне слава, као аутентичне светковине и празника који обележавају само - Срби.
Антроплог Марко Стојановић верује да ће провера послате документације у Унеско трајати до априла следеће године, а да ће одлука о номинацији Ђурђевдана дефинитивно бити донета у септембру 2014. године. На листи земаља које су се прикључиле номинацији налазе се Турска, Румунија, Хрватска, Македонија и Молдвија.
- Ђурђевдан, слава светог Ђорђа, Хидрелез или пролећно славље је прослава која се 6. маја обележава у свим државама потписницима ове номинације - каже за "Новости" етнолог Етнографског музеја Душица Живковић. - Овај мултинацинални елемент нематеријалног наслеђа који долази из различитих култура и различитих географских средина има много сличности. У основи овог празника, било да га славе муслимани или хришћани је слављење пролећа, као и тежња да се кроз ритуале и церемоније које се практикују на тај дан обезбеди благостање, плодност и просперитет породице и заједнице.
У Србији је пролећни празник сачуван углавном као православни празник посвећен Светом Ђорђу, али слави га и католичко и муслиманско становништво у сточарским крајевима.
- Био он Ерделези или Ђурђевдан у питању је обичај сличан у свим традиционалним балканским заједницима који корене вуче још из античког доба - каже етнолог Душица Живковић.
Међу православним верницима главни обред у сеоским домаћинствима је истоветан као и код прослављања крсних слава. Припрема се славски колач који у цркви или у кући ломе свештеник или најстарији гост. У неким местима, подно планина, сачуван је обичај да колач ломи "планинка", односно изабрана жена богато окићина разним травкама. Она, према веровању, на тај начин представља дух природе и чувара прераде млека.
- На Старој планини очуван је вероватно најстарији ђурђевдански обичај. Колективна сеоска жртва која се назива заветна молитва, а која потиче из времена прехришћанске религије - каже Живковићева. - Обред се обавља у капелици где домаћин на жртву испред каменог крста у чијем је рељефу уклесан лик Светог Ђорђа приноси црно јагње. Тај чин назива се заветна молитва.
Вишевековна традиција прославе Ђурђевдана може се видети и на етно-фестивалу Ђурђевдански сусрети, који се од 2000. године одржава у општини Књажевац, у селима Вртовац и Балта Бериловац. Мештани и њихови гости 6. маја већ 13 година прослављају Ђурђевдан игром и песмом. Организују чобанске забавне игре међу којима је најпопуларније такмичење у припремању белмужа - старог сточарског сира.
Такође, у неким местима у близини планина очувало се обиље разноврсних обичаја и магијских радњи.
У тим селима, подсећа Душица Живковић, Ђурђевдан обредно почиње ритуалним брањем биља на такозвани Биљни петак, недељу дан пре празника. - Млади и жене одлазе у планину да беру цвеће и биље, од којих касније плету венце и њима украшавају куће, ограде, коње, младо жито и јагње. Ноћ пред 6. мај проводе уз ватру играјући и певајући.
У градовима Ђурђевдан се, такође, обележава као и већина крсних слава у градовима.. Одлажењем у цркву и гозбом у дому домаћина. Наравно, већина обичаја који се практикују у селима одавно су ишчезли у урбаним срединима.
ПЕСМА ИЗ ВОЗА СМРТИ
ПОСТОЈИ неколико верзија и веровања како је настала песма Ерделези, незванична химна овог празаника, коју је обрадом на српски језик популарном учинио Горан Бреговић. Према етнологу Душици Живковић, она је настала за време Другог светског рата.
- Настала је у возу смрти 1942. који је заробљене Роме и Србе превозио у Јасеновац - каже овај етнолог.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Најновије из рубрике
"ИМАМО ЈАСНУ ВОЈНУ ДОКТРИНУ" Вучић: Улажемо огроман новац у наоружање и опрему, да бисмо одвратили сваког потенцијалног агресора
ПРЕДСЕДНИК Александар Вучић изјавио је данас да ће Србија наставити да се наоружава како би одвратила потенцијалне агресоре, као и да прати какво наоружање купују суседне земље.
16. 12. 2025. у 14:28
"ЈА ЋУ ДА ЗАМОЛИМ ЉУДЕ ДА СЕ ПОМЕРЕ" Вучић о померању "Ћациленда" - Обићи оне који су чували своју државу и одбранили је
ПРЕДСЕДНИК Александар Вучић обратио се медијима након пријема деце из Вуковара. Одговарајући на питања новинара Вучић је коментарисао и најаву да ће замолити људе да уклоне "Ћациленд" до краја године.
16. 12. 2025. у 13:16
АНАТОМИЈА ЈЕДНОГ ПРОГОНА: Све су пробали против Вучића - остало им је још само да му забране кандидатуру
АКО се уназад неколико година хладно и без емоција посматра политички и медијски третман Александра Вучића, образац постаје кристално јасан.
16. 12. 2025. у 13:07
ОВО ЈЕ РАДОМИР КУРТИЋ: БИА обавестила Вучића о његовој сумњивој смрти у Москви (ФОТО)
ЈАВНОСТ у Србији потресла је вест о смрти представника Југоимпорт СДПР Радомира Куртића.
16. 12. 2025. у 13:03
"СЕЛАКОВИЋ НИЈЕ УЗЕО НИ ДИНАРА" Вучић: Оптужни предлог срамотан
ПРЕДСЕДНИК Александар Вучић изјавио је да је срамотан и бедан оптужни предлог који је у случају Генералштаб против министра културе Николе Селаковића подигло Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК), додајући да тај оптужни предлог представља одвратну политичку манипулацију.
16. 12. 2025. у 12:55
Sveti Georgije nije Hiderlez
05.05.2013. 21:27
Vaši vajni stručnjaci vređaju ne samo pravoslavne Srbe već i zdrav razum. Kako vam pade na pamet da servirate ovu globalističku priču baš na dan kad kako sami kažete četvrtina Srba slavi Svetog Georgija, Đorđa ili Đurđa, kao krsnu slavu?
A da to ipak nije "Ederlezi", a ne "erdelezi"?
Moji preci su mi ostavili slavu koju slavim kao Đurđevdan i ponosim se sa slavom.
Ovo gore opisano je najgori moguci paganizam. Apsolutno nema veze sa Svetim Djordjem i proslavljanem Srpske Slave.Osim branja bilja, gluposti kao sto je prizivanje plodnosti, najveci oblik zaostalosti je gajenje obicaja krvnog zrtvovanja zivotinja.Mozda nekome ko cita to izgleda u redu ali da ste tamo kada se kolje jagnje koje skici, vristi, krv prsti na sve strane, ne bi vam uopste bilo smesno.Cemu uopste te krvne zrtve kada je Hristos ukinuo krvnu zrtvu i ustanovio beskrvnu zrtvu, hleb i vino?
@Slavko - @slavko.Eh hvala Bogu da naidje covek koji nesto zna.Ovi komi-antikomi mi ogadise hriscanstvo sa svojim lupetanjima
Коментари (24)