БЕОГРАД – У суботу се навршавају 22 године од првог масовнијег протеста против режима Слободана Милошевића, 9. марта 1991. године.

Тај датум је истовремено био и почетак ванинституционалне политичке борбе опозиције која је 2000. године резултирала сменом власти и почетком консолидације демократског система у Србији.

Деветомартовски протест у Београду је организовао и предводио Српски покрет обнове Вука Драшковића, тада најјача опозициона странка, која је заговарала промену система, и позивала се на демократизацију и националну обнову државе.

У сукобима који су се са Трга републике где је скуп одржаван проширили на неколико улица у центру Београда, живот су изгубиле две особе, учесник протеста Бранимир Милиновић (18) и полицајац Недељко Косовић (54).

ХАПШЕНЈЕ И НЕМИРИ

Хапшење лидера СПО које се догодило касно послеподне било је окидач за немире који су покренути у Студентском граду на Новом Београду, 10. марта, одакле је маса кренула пут Теразија. Полиција је студенте дочекала на Бранковом мосту, поново су употребљени сузавац и палице, а пошто су они поседали на асфалт, акција полиције је убрзо прекинута. Протести неколико хиљада студената и грађана настављени су на Теразијама све до 14. марта, када су Драшковић и сви ухапшени ослобођени, а Скупштина Србије усвојила оставке директора РТС-а Митевића и дотадашњег министра унутрашњих послова Радмила Богдановића. Те вечери, 09. марта 1991. око 20 часова, на улице Београда изашла је и војска, на основу одлуке Председништва тадашње СФРЈ.

Прва жртва био је Косовић који је погинуо око 15.30 часова у Масариковој улици код "Београђанке". Бежећи од демонстраната, полицајац је покушао да прескочи зид терасе али је пао са висине од пет метара ударивши главом о тротоар.

Милиновић је смртно рањен када је група полицајаца негде у висини Улице адмирала Гепрата, у Улици кнеза Милоша отворила ватру према демонстрантима, а преминуо је око 16 часова на Ургентном центру Клиничког центра Србије.

У сукобима демонстраната и полиције је повређено 114 особа - 58 полицајаца и 86 грађана, а ухапшено је 158 људи.

Главни захтев протеста била је смена тадашњег генералног директора РТС Душана Митевића и још четворице уредника због увредљивих коментара на рачун опозиције.

Демонстрације су биле забрањене, па је полиција од раног јутра блокирала прилазе Београду у намери да спречи долазак присталица опозиције из унутрашњости земље.

Упркос томе у центру Београда окупило се, према проценама из више извора, око 100.000 грађана а око поднева полиција је кренула у акцију разбијања демонстрација из правца Француске и улице Васе Чарапића.

Пред налетом полиције, лидери опозиције и део њихових најближих присталица склонили су се у Народно позориште а врата им је отворила тадашња управница, драмски писац Вида Огњеновић.

На батинање демонстраната, лидер СПО Вук Драшковић је са балкона позоришта позвао на "јуриш" после чега су почели окршаји. У намери да разбије демонстрације, полиција је употребила сузавац, водене топове и гумене метке, а у акцију је била укљуцена и коњица.