БЕОГРАД - Нови подаци о старости фосила људске вилице, пронађеног у пећини Мала Баланица у Сићеву, указују да тај локалитет спада међу најстарија налазишта са остацима хоминида у Европи.

Археолог др Душан Михаиловић каже да се очекују нови налази који би додатно расветлити факторе који су утицали на еволуцију човека у југоисточној Европи.

Ванредни професор на Филозофском факултету у Београду и један од руководилаца међународног тима, који је 2006. године у пећини у Сићеву пронашао фосил људске вилице, рекао је у интервјуу Тањугу да подаци о старости тог фосила, до којих су недавно дошли, представљају велико изненађење.

"Ми смо очекивали да је вилица стара око 200-300 хиљада година, али нисмо очекивали да је стара пола милиона година. Тај датум је утврђен уз помоћ три технике којима је добијен исти резултат и прецизно је установљено да је вилица стара пола милиона година", истакао је Михаиловић.

То је, како каже, изванредна ствар јер показује да Мала Баланица спада међу најстарија налазишта са остацима хоминида у Европи, што је само по себи изузетно значајно, а срећна околност јесте и што су истраживања ту тек започета и што очекују нове налазе.

"За разлику од многих других налазишта, која су откривена пре 50 и 100 година и где у већини случајева имамо случајне налазе ван било каквог контекста, ово је једна изванредна ситуација", оценио је Михаиловић.

Он је нагласио да је пронађени фосил вилице веома значајан за разумевање еволуције човека у Европи, пошто показује да је еволуција човека у западној и југосисточној Европи ишла другачијим током, да није била иста као што се сматрало.

"До сада се сматрало да је Европу у овом периоду насељавао 'хомо хеиделбергенсис' и да је из њега директно настао 'неандерталац'. С друге стране, сматрало се да је 'хомо ерецтус' који се јавља раније, још пре неких милион година, насељавао само Азију или у најбољем случају Азију и Африку, ако посматрамо 'хомо ерецтуса' у ширем смислу", рекао је Михаиловић.

"Сад се показало да је подручје распростирања 'хомо ерецтуса' било шире и да је обухватало и југоисточну Европу, односно да је она била део тог матичног подручја, које је било стално настањено и из кога су људске заједнице повремено мигрирале ка средњој и ка западној Европи, да су управо преко ове наше територије ишле све те миграције које су значајно утицале на развој човека на нашем континенту", додао је археолог.

Михаиловић је објаснио да је у западној Европи, због изолације и чињенице да је алпско-карпатски лук у глацијалним периодима онемогућавао комуникацију између западне и источне Европе, дошло до развоја врло специфичних црта код људских предака, које су на крају довеле до појаве "неандерталаца".

"Код нас се то није догодило. Код нас су 'неандерталци' дошли касније и другачији су фактори утицали на развој човека на овим просторима. То је друга ствар врло битна за сагледавање еволуције хоминида", нагласио је он.

Михаиловић је прецизирао да, за разлику од западне Европе где је на еволуцију човека пресудно утицала изолација, у југоисточној Европи су у значајној мери утицала популациона кретања.

"Управо због прожимања становништва и размене гена те неке архаичне црте су дуже опстале и није дошло до појаве специјализованих врста које су биле посебно прилагођене одређеној клими или које су карактеристичне за одређену регију. Ми на неки начин припадамо ширем евро-азијском простору и били смо повезани и са Африком и можемо очекивати, управо због тога, нова открића која ће бити веома значајна и која се можда везују за појаву анатомски модерног човека, односно 'хомо сапиенса'", рекао је он.

Михаиловић је напоменуо и да нема много података шта је претходило појави "хомо ерецтуса" на овом подручју и да би нове анализе могле више да расветле тај проблем.

"Зна се да је посебна врста хоминида (хомо ергастер) населила Грузију пре 1,7 милиона година. Пре 1,5 милиона година људи су сигурно дошли до Европе што знамо по открићима из пећине Козарника у Бугарској, али сада имамо прве конкретне налазе са подручја југоисточне Европе који сведоче о томе да је југоисточна Европа била насељена пре пола милиона година", рекао је он.

Михаиловић је нагласио да је веома значајно да се установи како су ишле миграције у том периоду, колико је југоисточна Европа била повезана са Азијом и Африком, који су све фактори утицали на еволуцију човека. "Мислим да је ово наше откриће доста допринело разумевању тог проблема, али тек смо започели истраживања и верујем да ће нови налази још више расветлити тај проблем", додао је.

Фосил људске вилице пронађен је у најдубљем слоју Мале Баланице, али ту нису пронађени трагови дужег људског присуства. Међутим, у горњим слојевима Мале Баланице и суседној пећини - Велика Баланица, Михаиловићев тим је пронашао на хиљаде камених алатки из палеолита и сматрају да и оне највероватније достижу старост од 150 или 200 хиљада година.

"Имамо трагове људског боравка, сведочанства о њиховом лову, њиховој технологији, начину живота, који су нешто познији од фосила, али који су такође веома стари и указују на повезаност Балкана, Анадолије и Блиског истока у периоду пре 150-200 хиљада година", истакао је Михаиловић.

У јулу настављају ископавања пећина Велика и Мала Баланица, као и ископавања пећине у селу Јелашница код Ниша, где постоје остаци из средњег палеолита, стари више од 40.000 година, и остаци из познијег периода, стари око 25.000 година.