ДРЖАВНИ врх последњих дана одржао је важне састанке у згради Председништва Србије на Андрићевом венцу у Београду, где се налази кабинет председника Томислава Николића. Иначе, од када је 2004. године здање Председништва Србије отворено за јавност, и туристи могу да разгледају просторије у којима раде председник Николић и чланови кабинета. Водич радозналим посетиоцима је Гордана Гордић, историчар уметности.

- Зграда Председништва Србије изграђена је као Нови двор и била је од 1922. резиденција краља Александра и краљице Марије Карађорђевић. У њој је и рођен њихов први син, краљ Петар ИИ. Када су се Карађорђевићи преселили на Дедиње, двор је претворен у музеј, а потом га је од 1950. користило Извршно веће Србије, Скупштина Србије и последњих деценија Председништво Србије. Ово здање, као уметничко и архитектонско дело, има статус заштићеног споменика културе, али је уједно и службена канцеларија председника Републике Србије - укратко описује Гордана Гордић историју и функционалност здања које многи називају првом кућом Србије.

Нови двор је грађен за потребе династије Карађорђевић пуних десет година. Камен темељац положен је 14. септембра 1911. у присуству краља Петра И Карађорђевића на месту порушеног Дворца престолонаследника Михаила Обреновића, који је саградио кнез Милош средином деветнаестог века. Зграда је подигнута према пројекту архитекте Стојана Тителбаха обликована у академском маниру века са елементима ренесансне и барокне архитектуре. Има четири етаже и карактеристично угаоно кубе, на коме је до половине 20. века стајао стуб са краљевском круном и двоглавим орлом раширених крила.

- Посетиоцима показујемо радне просторије председника Србије које се налазе у приземљу, где у салонима Томислав Николић прима државнике, високе званице, поглаваре, чланове Владе Србије и госте. У зависности од формата састанка, председник и сарадници користе салоне који су им на располагању: Бели, Зелени, Жути и Розе салон - објаснила нам је Сања Војнић, виши саветник у кабинету председника Србије.

Док пролазимо дугим холом и улазимо у председничке салоне, величина и велелепност овог здања упијају звуке наших корака и говора тако да их претвара у пријатну тишину. Само здање личи на музеј српске уметности, јер у њему је изложено 239 слика и скулптура наших значајних уметника. Томислав Николић већину званица прима у Белом салону у приземљу здања. Ту је пролетос преузео дужност председника од Бориса Тадића, али је и недавно примио патријарха Иринеја.

Тај салон је грађен 1922. као спаваћа соба краља Александра и краљице Марије, са намештајем Луја ВИ. Многи и данас Бели салон називају по краљевском имену бивше спаваће собе - Плави салон.

- Бели салон има гарнитуру за седење, комоду и две заставе. На плафону виси лустер у арт деко стилу, стар 80 година, који обасјава предивну слику Саве Шумановића. И док Бели салон гледа на Андрићев трг, Охридски салон је окренут према Улици краља Милана. Урађен је сав у храстовом дрвету. Радни сто и столице су ручно резбарени у радионицама охридских мајстора пре девет деценија - показује нам историчар уметности Гордана Гордић.

Розе салон, некада омиљено место приликом посета патријарха Павла, има две велике ружичасте гарнитуре за седење са сточићима, неколико слика донесених из Музеја савремене уметности и две витрине са поклонима које су добијали српски председници. Ту су, на пример, сат који је Владимир Путин поклонио 2006. године тадашњем председнику и шах од порцелана са плаво-белим фигурама Светозара Глигорића, који је 2004. даривао председнику Србије.

На првом спрату, где су некада биле смештене краљеве и краљичине приватне и радне просторије, кабинети, салони, библиотека и трпезарија налазе се радне просторије Томислава Николића, које нису доступне посетиоцима. Здање је, уосталом, све до 2004. било затворено за јавност, међутим, домаћини посетиоцима сваке прве суботе у месецу нуде занимљиве приче и освежење.

- Мислим да читаво здање Председништва Србије треба отворити за јавност као живи музеј наше историје, а да његову фасаду треба преуредити да би јој се вратио стари изглед архитекте Стојана Тителбаха - сматра Гордана Гордић.

У Заводу за заштиту споменика културе урађен је пројекат рестаурације фасаде, која има преко 4.000 квадрата. Високи стуб са краљевском круном и двоглавим белим орлом раширених крила биће поново постављен на врх куполе Председништва Србије. Када ће та рестаурација фасаде “прве куће Србије” почети зависи од финансијских средстава које треба обезбедити.

ФУНКЦИОНАЛНА ЗГРАДА

- И поред тога што је стара деведесет година, зграда је изнутра осавремљена и функционална, па није тешка за редовно обављање државничких послова, као и послова административне природе. У Председништву има стотинак запослених. Радимо од 8.30 до 16.30, али често због обавеза остајемо и после радног времена. Волели бисмо да имамо суботом много више посетилаца и туриста, јер ово је дом свих грађана - рекла нам је Сања Војнић.