СА некадашњег гробља, са којег је око 4.500 покојника премештено због ширења површинских копова Рударског басена "Колубара", у уторак је премештен и дивљи кестен, дрво запис. Неколико пута, крајем прошле године, пресељење дрвета није успело, јер багеристи, из страха од веровања да дрво запис ако се уништи, или оштети, доноси несрећу, нису смели да га откопају.

Селидба дивљег кестена, високог осам метара, са бусеном тешким десетак тона, у засеок Кусања, у Вреоцима, где неће бити рударских радова, трајала је више од 12 сати. Прво су багери пажљиво откопали земљу око корена, па је десетак радника "Колубара - Услуга" утоварило дивљи кестен на камион, те је пребачен километар даље, путем који је специјално за ту сврху просечен и насут.

- Успели смо, најзад, да обезбедимо раднике који ће да преселе дрво - каже Благоје Алексић, председник Одбора за пресељење гробља у Вреоцима.

Алексић каже да су остварени сви предуслови да дрво запис преболи селидбу, с обзиром да припада лишћарима који имају веће шансе да опстану него четинари.

- Примењени су сви препарати за његову прехрану, а стручњаци прогнозирају да ће у наредних годину дана бити познато хоће ли дивљи кестен наставити да живи. Свештеници су очитали молитву да се дрво запис успешно прими и расте.


НАЈВЕЋЕ ПРЕСЕЛјЕНјЕ

- Дивљи кестен премештен је по елаборату стручњака Института за шумарство из Београда, који су обавили и надзор читавог подухвата - каже Алексић.


- По њиховим речима, кад се у обзир узме тежина стабла са све бусеном, у питању је досад можда највеће пресељење дрвета обављено на овај начин у Србији.

- Специјалне машине за ту намену ГЗ у Београду су неисправне, па смо бусен с кореном откопали багерима - објашњава Милорад Веселиновић, заменик директора Института.

- Као дугогодишњи сарадници Рударског басена "Колубара" елаборат смо сачинили и стручни надзор обавили бесплатно. Део корена морао је да буде одсечен, али се надамо да ће дивљи кестен, дрво-запис, преболети сеобу.