ПОТОМЦИ Николе Калабића, команданта Горске гарде, елитне јединице ЈВуО, траже његову рехабилитацију ради повраћаја имовине која му је као "народном непријатељу" конфискована без суђења. Калабић је у послератној комунистичкој историографији представљен као један од најнегативнијих ликова, колаборациниста и окорели злочинац који је издао чак и свог команданта Дражу Михаиловића.

Тек сада, после скоро седам деценија, случај команданта Горске гарде ЈВуО улази у правосудну процедуру, а Виши суд у Ваљеву послао је захтев историјским и војним архивима да му проследе релевантне податке и списе.

- Калабићу није никада суђено већ је одлуком Народноослободилачког одбора проглашен за народног непријатеља и одузета му је сва непокретна имовина - каже Милослав Самарджић, публициста и историчар Равногорског покрета. - Комунистичке власти су 1945. донеле одлуку по којој су "народни непријатељи" сви људи које су убили у грађанском рату, било у борби или су ликвидрани по наредби партије. Нјима је аутоматски конфискована сва имовина.

“НЕПРИЈАТЕЛјИ” У КАТЕГОРИЈУ "народних непријатеља" по уредби победника из 1945. сврставани су и југословенски војници који су од 1941. ратовали у савезничким јединицама, а 1943. нису хтели да пређу у партизане. - У непријатеље којима је по аутоматизму конфискована имовина сврстани су и официри и подофицири краљевске војске, који су били у заробљеништву а нису хтели да се врате у Југославију у страху да ће бити ликвидирани - наводи Самарджић. - Они који су се вратили, најчешће су били ликвидирани, па је им је потом одузимана имовина.

Саговорник "Новости" напомиње да и поред "идеолошког прочишћавања" у архивима постоје хиљаде страница о активности Калабића које га приказују као особу другачију од личности коју је креирала послератна историографија. Као пример драстичног фалсификовања историје он наводи паљевину Страгара у августу 1943, која се деценијама представља као неспоран Калабићев злочин.

- Становници Страгара који су гледали с брда како им куће горе сведочили су да су варошицу запалили есесовци заједно са љотићевцима, као одмазду за напад Горске гарде на немачку посаду у тој варошици - каже Самарджић. - Сведочанства Страгараца подударају се са документима Недићеве Државне страже и званичним немачким документима. После рата је, упркос очевицима и документима, на основу једног анонимног писма злочин приписан Горској гарди.

Саговорник "Новости" тврди да је Калабић смишљено искомпромитован јер је био најспособнији командант у ЈВуО прекаљен у борбама.

- То је признао и генерал Ђоко Јованић, командант Шесте личке, у интервјуу 2000, у коме каже да Калабић није издао генерала Дражу Михаиловића, већ да је то Удбина измишљотина - каже Самарджић. - Он отворено говори да је Калабић лажно оптужен за издају јер "хтјело се да се тиме четнички покрет у потпуности искомпромитује".

Весна Драгојевић, унука Николе Калабића, међу доказе перфидних намештаљки којима је оклеветан њен деда уврстиће и Самрджићеву књигу "Прави и лажни Калабић, са налазом судског вештака".

ФАЛСИФИКОВАНО ХАПШЕНјЕ ИНФОРМАЦИЈЕ о заробљавању Михаиловића које се нису поклапале са званичном југословенском верзијом догађаја, америчка штампа објавила је у јулу 1946. године. - Вест је најпре донео "Хералд Америкен", а потом су је преносиле друге новине. У чланку "Како су ’црвени’ кукавичком преваром заробили болесног Михаиловића" од 22. јула 1946. "Чикаго дејли трибјун" наводи да је Михаиловић киднапован авионом са Титовим комунистима који су се представљали као савезнички официри - наводи Самарджић. Ружа Јовановић, лични курир генерала Михаиловића и последњи преживели члан Врховног штаба ЈВуО, потврђује ову верзију. - Никола никад не би издао Чичу ни по цену да га убију! Чули смо још у Италији да су неки војници који су хватали Дражу у шумама око Дрине, имали британске униформе. Енглези су га издали политички. Енглези су га издали у рату. Енглези су га предали Титу - уверена је Ружа Јовановић.

Књига је настала после два дијаметрално супротна закључка државних институција. Наиме, Комисија за проналажење посмртних остатака генерала Драже Михаиловића, после увида у документе и фотографије из Архиве БИА, саопштила је 2009. да је Калабић неспорно издао Дражу и да је био жив бар два месеца после његовог хапшења. Окружни суд у Ваљеву је годину дана касније, на основу исказа сведока, утврдио да је командант Горске гарде био мртав 19. јануара 1946, два месеца пре него што је Михаиловић ухапшен.

- Две државне институције дале су супротстављене закључке па сам у помоћ позвао стручњаке - каже Самарджић. - Овлашћеном судском вештаку-морфологу Лазару Цвејићу послао сам на анализу увећане Калабићеве слике снимљене до 1944. заједно с фотосима из архива БИА из 1946. на којима је наводно Калабић са ознашима који су ухапсили Дражу Михаиловића. Цвејић је утврдио да "Калабић" из 1946. уопште није Никола Калабић!

Према подацима из Калабићеве војне књижице, он је био висок човек, док је особа на фотографији из 1946. само незнатно виша од изразито ниског ознаша Раденка Мандића.

- На једној од фотографија из архива БИА јасно се види оквир немачког "шмајсера" у рукама Мандића - каже Самарджић. - Фотографију смо послали кустосу Војног музеја у Београду, поручнику Дејану Миливојевићу, с молбом да измери дужину оквира на шмајсеру у природној величини, а затим да на основу поређења димензија оквира и Калабића на слици постави једначину и утврди његову висину.

Математички је утврђено да је "Калабић" са фотографије био висок 165,8 центиметара, с толеранцијом од два центиметра, због несавршености слике.

- Прави Калабић је био висок 180 центиметара, а у цокулама 183 цм, што доказује да је на слици његов двојник. Исти поступак је поновљен са другом фотографијом, на којој је ознаш са совјетским аутоматом "шпагин". Поручник Миливојевић је израчунао висину лажног Калабића од 166,56 цм, што одговара толерисаном одступању. Математика као егзактна наука не трпи историографске манипулације - каже Самарджић.