СТРАХ од дрвета-записа, које по народном предању представља светињу у коју се не дира, јер ће онога ко то учини наводно задесити нешто страшно, надјачао је у четвртак намеру да се са вреочког гробља, са ког је исељено око 4.500 гробова, премести и стабло дивљег кестена. Радници Рударског басена “Колубара” у четвртак су, наиме, одбили да дрво такну, јер се плаше - клетве.

Дивљи кестен посађен је 1986. године у близини гробља, које се касније проширило. Тако се дрво нашло унутар вечног почивалишта. Годинама је, потом, поред дивљег кестена пролазила литија, на дан сеоске славе, а кад је почетком октобра гробље потпуно исељено, Вреочани су захтевали да се дрво сачува и пресади на ново гробље, на ком ће њихови преминули да почивају.

- Нисам луд да дирам дрво, нећу да ми нешто крене наопако у животу - каже багериста који је у четвртак одбио да откопава дивљи кестен.

СВЕТИНЈА ДРВО-запис представља светињу за подручје на ком се налази. Запис постаје чином освећења, када се у кору дрвета урезује крст. За запис се обично одабере велико дрво, углавном храст, ретко цер, јасен, или дивља крушка. У народу се верује да ће оног ко га посече, или оштети, да задеси велика невоља...

Дивљи кестен висок је осам метара, процењује се да ће, кад буде ископан, са бусеном и кореном, имати око 10 тона. До сада, највеће дрво које је у Србији пресађено, о чему су “Новости” писале, била је секвоја висока 25 метара, тешка више од 20 тона - премештена је вучним возом из расадника “Лепо поље” у Липљу код Лјига на 120 километара удаљено приватно имање у Горњи Добрић, подно Цера.

- За разлику од Европе и света, у Србији се веома ретко пресађује овако велико дрвеће - каже Милорад Веселиновић, заменик директора Шумарског института у Београду, који је у четвртак требало да надгледа ископавање кестена. - Такви подухвати веома су скупи, а у Србији нема чак ни одговарајуће механизације којом би овај сложени захват могао да се брже и ефикасније обави. Једина таква машина постоји у београдском “Зеленилу”, али је годинама у квару, а нема ни саобраћајну дозволу.

ШЕСТ ЗАПИСА

У ВРЕОЦИМА, сазнајемо, има још шест такозваних записа. Три крушке, два дуда, те један храст.

- Тим светим дрвећем обележене су међе нашег села, сваке године је литија на дан славе обилазила сваку од ових светиња - каже Славко Саватијевић, заменик председника МЗ Вреоци. - Одредили смо место на које кестен са гробља треба да буде пресађен, само да се
пронађе багериста који ће имати храбрости да дрво ископа.