Репортаже

Вреоце: Страхују од запис-дрвета

Б. ПУЗОВИЋ

06. 12. 2012. у 22:27

Стари кестен није премештен са гробља у Вреоцима. Радници “Колубаре” нису хтели ни да га такну, јер се плаше - клетве

СТРАХ од дрвета-записа, које по народном предању представља светињу у коју се не дира, јер ће онога ко то учини наводно задесити нешто страшно, надјачао је у четвртак намеру да се са вреочког гробља, са ког је исељено око 4.500 гробова, премести и стабло дивљег кестена. Радници Рударског басена “Колубара” у четвртак су, наиме, одбили да дрво такну, јер се плаше - клетве.

Дивљи кестен посађен је 1986. године у близини гробља, које се касније проширило. Тако се дрво нашло унутар вечног почивалишта. Годинама је, потом, поред дивљег кестена пролазила литија, на дан сеоске славе, а кад је почетком октобра гробље потпуно исељено, Вреочани су захтевали да се дрво сачува и пресади на ново гробље, на ком ће њихови преминули да почивају.

- Нисам луд да дирам дрво, нећу да ми нешто крене наопако у животу - каже багериста који је у четвртак одбио да откопава дивљи кестен.

СВЕТИНЈА ДРВО-запис представља светињу за подручје на ком се налази. Запис постаје чином освећења, када се у кору дрвета урезује крст. За запис се обично одабере велико дрво, углавном храст, ретко цер, јасен, или дивља крушка. У народу се верује да ће оног ко га посече, или оштети, да задеси велика невоља...

Дивљи кестен висок је осам метара, процењује се да ће, кад буде ископан, са бусеном и кореном, имати око 10 тона. До сада, највеће дрво које је у Србији пресађено, о чему су “Новости” писале, била је секвоја висока 25 метара, тешка више од 20 тона - премештена је вучним возом из расадника “Лепо поље” у Липљу код Лјига на 120 километара удаљено приватно имање у Горњи Добрић, подно Цера.

- За разлику од Европе и света, у Србији се веома ретко пресађује овако велико дрвеће - каже Милорад Веселиновић, заменик директора Шумарског института у Београду, који је у четвртак требало да надгледа ископавање кестена. - Такви подухвати веома су скупи, а у Србији нема чак ни одговарајуће механизације којом би овај сложени захват могао да се брже и ефикасније обави. Једина таква машина постоји у београдском “Зеленилу”, али је годинама у квару, а нема ни саобраћајну дозволу.

ШЕСТ ЗАПИСА

У ВРЕОЦИМА, сазнајемо, има још шест такозваних записа. Три крушке, два дуда, те један храст.

- Тим светим дрвећем обележене су међе нашег села, сваке године је литија на дан славе обилазила сваку од ових светиња - каже Славко Саватијевић, заменик председника МЗ Вреоци. - Одредили смо место на које кестен са гробља треба да буде пресађен, само да се
пронађе багериста који ће имати храбрости да дрво ископа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (22)

Aleksandar M

06.12.2012. 22:47

( 46 ) ( 4 )

Gospodo Novinari, ako ste tako hrabri, sečite vi ovo drvo. Zna se sta se dešavalo sa Lozom ljudi koji su sekli po selima gde živi pravoslavni srpski narod zapis drva, koje se po celoj Srbiji nalaze.

( 46 ) ( 4 )

Dragoljub

07.12.2012. 11:03

( 4 ) ( 7 )

@Aleksandar M - Podeli svoje znanje sa nama, reci šta se dešavalo sa onima koji su sekli zapis drva.

( 4 ) ( 7 )

Sanja Petrovic

07.12.2012. 15:09

( 8 ) ( 3 )

@Aleksandar M - Znam čoveka koji je isekao zapis, zapravo isekao je sve u okolini zapisa pa i sam zapis...posle par meseci je počeo da se razboljeva, vukao se po lekarima, slali ga sa jedne strane na drugu,testiranja.. Uopšte nisu mogli da provale šta mu je, to je trajalo nekoliko godina, na kraju mu neka ciganka gledala u karte (šta li) i rekla da je to zato što je posekao zapis i da mora sve što je tu oko drveta posekao da posadi

( 8 ) ( 3 )