ДВА прста дигне Јован П. када жели да оде до тоалета. Два прста дигне када га буни мало, ћирилично "р" или таблица множења.

И ништа не би било чудно да Јован нема 57 година, а да његови школски другари у ОШ "Бранко Пешић" у Земуну нису приближно његових година.

Звонило је за крај часа. Јовану, проседом, средовечном мушкарцу, мрско је да прича. Стоји у ходнику школе. Стид га је, каже, али напослетку, као каквом муком натеран, каже:

- Ако постоји воља, онда се све може. Не желим да одем на онај свет полуписмен. Желим, хоћу и могу да научим да пишем и читам.

Он је Београђанин, који захваљујући другој шанси, у ОШ "Бранко Пешић", у зрелим данима, стиче основно образовање. Један је од 6.800 ђака старијих од 15 година који широм Србије у 78 основних школа покушавају да надокнаде пропуштено из детињства - да стекну основно образовање.

ХИЛЈАДУ НАСТАВНИКА НЕ може се градиво предавати одраслима на исти начин као што се предаје деци. - Наставници који предају у овом пројекту морали су да прођу обуку - каже Александра Кокановић. Око хиљаду наставника у целој Србији је у врло кратком року обучено да предаје полазницима пројекта "Друга шанса".

Ови ђаци на часовима, осим предмета које имају сви основци, уче и да примењују стечено знање. Да би се касније што боље уклопили у друштво, ђаци старији од 15 година слушају предмет основне животне вештине где уче како да савладају свакодневне препреке, отворе рачун у банци, користе картице и банкомате, попуне формуларе...

"Основци" похађају школу у три циклуса у три школске године. Први циклус обухвата предавање од првог до четвртог разреда, у другом циклусу обједињени су пети и шести, а у трећем седми и осми разред.

- У старијим разредима полазници уче сналажење у друштву кроз одговорно живљење. Имају и предмете: основе предузетништва, дигиталну писменост, енглески... - каже Александра Кокановић, кординатор пројекта "Друга шанса".

Поред основног образовања, одрасли ђаци могу да изаберу и обуку за неко од 50 занимања. У понуди имају праксу за баштована, хемијско чишћење, заваривање гасом, израду пецива, хотелског портира, као и да буду помоћници педикирима, фризерима, маникирима, куварима... А могу и да наставе учење у средњим школама.

Око 80 одсто полазника "Друге шансе" за образовање чини ромска популација. Највећи проблем био је доћи до ових људи, пронаћи их, мотивисати их да долазе на часове, да не одустају олако...

УЛОЖЕНО СЕДАМ МИЛИОНА ЕВРА У пилот-пројекат који траје од 2011. и завршава се 2013. године, ЕУ је уложила око четири милиона евра. Министарство просвете уложило је око три милиона евра, а ако се покаже да је био успешан, пројекат ће постати део регуларног образовног система у Србији.

- Морали смо што пре да остваримо добру сарадњу са Националном службом за запошљавање и осталим социјалним службама које имају спискове на којима се налазе људи без завршеног основног образовања - каже Александра Кокановић. - Куцали смо на врата ових људи, упућивали их у оно што желимо да им понудимо и на крају успели да их доведемо у школске клупе.

Да би полазнике мотивисали да остају на часовима, наставници се служе и другим триковима.

- Многим полазницима обезбеђена је гардероба, храна, а ускоро би смо могли да у договору са Градом Београдом, ученицима обезбедимо бесплатне "бус плус" картице како би имали право на бесплатну вожњу - прича Кокановићева.

На ово реагује једна средовечна ученица:

- Глупо се осећам када контролори хоће да ме избаце из аутобуса, а ја касним на час - каже жена која у школу долази руку подруку са своје двоје деце.

- Код куће нема ко да их чува, а иако су још мала, мислим да њима ова предавања могу да буду корисна, а не да као ја у четрдесетој години, уче да пишу и сабирају - каже ова жена.