АКО бог да, звона ће се, после више од седам деценија, ускоро вратити на звоник цркве манастира Шишатовац. Са њега су се први пут огласила још 1742. када га је, у славу свог заштитника Светог Стевана Штиљановића, подигао Вук Исакович, командант Славонско-подунавског полка и главни јунак „Сеоба“ Милоша Црњанског. Утихнула су почетком Другог светског рата, када су Павелићеве усташе окупирале Срем и, уз остале, пахарале и тај бисер свете Фрушке горе.

- Имао сам дванаест година када су дошли и одвели сву петорицу монаха који су тада чинили братство. И данас као да гледам како изводе игумана Рафаила Момчиловића којег ће, после зверског мучења, убити негде код Славонске Пожеге. И чујем како ми он у пролазу, тихо, каже: „Сине, пази на манастир“ - прича, у манастирској порти, 85-годишњи Шишатовчанин Живко Секулић.

Заједно са игуманом Рафаилом, којег је СПЦ канонизовала 2001, из Шишатовца су тада, у неповрат, одведена и преостала четири монаха - Герман, Димитрије, Теофил и Иринеј. Конак и библиотека су спаљени, а из ризнице су однете све драгоцености, укључујући и Штиљановићеве кочије, рухо и сабљу. Однета су и звона са звоника који је, заједно са кровом цркве, доцније миниран и делом срушен.

МУШИЦКИ, ВУК И ТЕШАН ШИШАТОВАЦ је у српској историји значајан и по томе што је, у време када му је игуман био Лукијан Мушицки, чест гост био и Вук Караджић. Он је ту, из ритова подно Сремских Карловаца где га је затекао како сече трску, 1815. довео Тешана Подруговића и записао „Женидбу Душанову“, „Марка Краљевића и Мусу Кеседжију“ и низ других, изузетно значајних епских песама.

Руина зарасла у коров, тако је стајала све до 1990. када је црква поново покривена, а витки звоник усправљен. У међувремену, набављена су и три нова звона, тешка више од једне тоне. За њихово поновно подизање се, међутим, чекала реч грађевинских стручњака.

- Статички прорачуни су управо завршени и дефинитивно су потврдили да звоник може да издржи тежину нових звона и да је њихово подизање безбедно - открива за „Новости“ Лјубомир Шулаја, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици. - Са израдом новог иконостаса од 120 метара квадратних, то ће бити први наредни корак у свеобухватној обнови Шишатовца.

Тачан датум подизања нових звона, каже отац Андреј Ненић, игуман манастира, још није одређен, али је њихов повратак на врх Исаковичевог звоника сада потпуно известан. Метафорично, биће то само још једна потврда чувене реченице из великог романа који прати страшни и славни Исаковичев пут „да смрти нема, има само сеоба“. Усташе су, иначе, 1941. однеле и скупоцени кивот у којем су почивале мошти Стевана Штиљановића, иначе заштитника ратника. На срећу, остале су неоштећене, па су пребачене у Саборну цркву у Београду, где и данас почивају. И њих чека нова сеоба.

- Свети архијерејски синод је одобрио повратак тих моштију, али ће се то реализовати када манастир сасвим оживи и буде у довољној мери обновљен. Даће Бог да и то буде ускоро - објашњава отац Андреј, иначе један од пет монаха који данас чине манастирско братство.

ТЕСЛИНА ПИСМА У СПАЛЈЕНОЈ манастирској библиотеци, уз остало су чувана и писма која су шишатовачком монаху Петронију Трбојевићу годинама стизала из Нјујорка. Слао их је његов сестрић Никола Тесла који је, као дете, са мајком Ђуком и сам долазио у Шишатовац.

Ако се изузме прошлогодишњи принудни боравак у међувремену рашчињеног епископа рашко-призренског Артемија и његових следбеника, у Шишатовцу толико монаха иначе није било још од 1941! Уз игумана Андреја, у садашњем братству су и монаси Фотије, Лукијан, Нектарије и Димитрије.



ТРИФУНОВА КАПЕЛА

У ШИШАТОВЦУ је у току и обнова камене капеле светих Петра и Павла. Нју је, на узбрешку поврх манастира, 1745. подигао мајор Трифун Исакович, Вуков брат, такође један од јунака „Сеоба“. Он сам, међутим, не почива на омаленом гробљу око ње, али је ту сахрањена његова жена Јелисавета Исакович.