Цара Душана међу свеце
27. 09. 2012. у 21:02
Група историчара ће предложити Синоду СПЦ канонизацију. Једини непосвећени владар из лозе Немањића. Неформално се већ сматра светитељем
ГРУПА историчара и теолога ускоро ће у Патријаршији представити елаборат са захтевом да се једини непосвећени владар из лозе Немањића, цар Душан, прогласи за свеца, открива историчар проф др Вељко Ђурић Мишина.
- Лик цара Душана на мозаику иза гробнице већ има ореол, јер се он неформално већ сматра светитељем - објашњава Ђурић. - Разлог због кога он није раније проглашен свецем јесу гласине које је о њему ширила Византија, љута због тога што је створио српску патријаршију.
Саговорник "Новости" открива да су антрополози утврдили да је први српски цар заиста заслуживао надимак Силни.
- Антрополог, члан комисије која је 1991. отварала саркофаг, на основу величине пршљенова утврдио је да је цар Душан могао бити висок око 215 центиметара - каже Ђурић. - Лик цара био је сачуван на скулптури са његовог саркофага која се налазила у музеју у Скопљу, али она је одавно нестала.
- Прво су га у тамници држали Аустроугари, само зато што је био један од водећих српских интелектуалаца - каже Владимир Давидовић.
- Спасао је Душанову гробницу и мошти, а 1942. од усташа, из фрушкогорских манастира, мошти кнеза Лазара, цара Уроша и Стефана Штиљановића. После рата је спасавао српско културно благо које је опљачкано и однето у Загреб. Комунистичке власти 1945. прогласиле злочинцем, а пресуда до данас није укинута.
Највећи део српске јавности уопште не зна да је професор Радослав Грујић још 1927. пронашао мошти и делове мермерног саркофага цара Душана у Манастиру Светих арханђела код Призрена. Владимир Давидовић, дугогодишњи секретар САНУ и један од најбољих познавалаца српске баштине, открива да се делови Душанове гробнице и данас налазе у Скопљу, где их је после ископавања донео професор Грујић.
- На основу тих фрагмената, цртежа и фотографија савремним форензичким методама могуће је реконструисати не само саркофаг цара Душана, већ и његов лик - каже Давидовић.
Највеће благо Светих архангела, мошти цара Душана, сакривене испод мраморне плоче и затрпане хрпом изломљених делова саркофага, Грујић је реконструисао и био запањен да је он изведен у западњачком стилу.
"Изнад поклопца гробнице који је био у равни с патосом, био је други поклопац од беличастог мрамора са извајаним високим рељефом цара Душана по западном обичају, коме у средњовековној Србији нема примера", записао је Грујић у белешкама. Откопано је и неколико прилично очуваних делова још једне цареве мраморне статуе у природној величини.
Ова открића распалила су машту оновремених сакупљача реликвија и трагача за моштима и легендарним благом.
"С великом муком чувани су објекти од развлачења многобројних посетилаца. Није био другог излаза осим да се они из развалина пренесу у Скопље и сачувају у Музеју јужне Србије. Бар док не наступе такове прилике да се код самих развалина не буде могао основати и уредити музеј", записао је Грујић који је у старој Душановој престоници и основао Музеј јужне Србије.

- Чланови Савезне и српске Комисије за верска питања сматрали су да је смештање саркофага у Цркву Светог Марка, највећу и најистакнутију у Београду, субверзивно и прети да подсећа вернике на Душаново царство и буди великосрпска осећања - каже професор Ђурић.
Испоставило се да је Грујићев подухват доношења моштију цара највероватније спасао ове реликвије од судбине коју је доживео царев лик са саркофага у скопском музеју.
- Током земљотреса 1963. у Скопљу нестали су делови рељефа, глава, рука и шака цара Душана - каже Давидовић. - Неки су причали да су украдени, а други их је земљотрес протворио у прашину, мада ту судбину нису доживели други камени украси из Светих арханђела. Мада, истину говорећи, остатке Душановог саркофага нико из Србије није никада званично тражио.
Dragan
27.09.2012. 21:22
Kao profesor istorije pitao sam se oduvijek čime su vladari zasluživali (pa i naši Nemanjići, nesumnjivo značajni) svetačke oreole. Po principu da treba uvijek krenuti od sebe, pitam se kako je jedan Stefan Prvovjenčani proglašen za sveca, a ratovao je protiv brata. Kralj Milutin naređuje sipanje kiseline sinu u oči i postaje svetac. Neobnevidjeli sin Stefan Dečanski se bori protiv svog sina koga vojni vrhovi podržavaju u borbi za vlast...Šta to bješe moralan život?
@Dragan - Tajna je, prijatelju, u pokajanju. Ne u izvinjenju, vec u dubinskom duhovnom i dusevnom preobrazaju koje dolazi zbog pokajanja. Moze razumeti samo onaj koji pozana. Zato se za nase preminule molimo, za sve ono za sta oni nisu mogli ili stigli da se za zivota pokaju. Jer, samo se za zivota mozamo pokajati. Posle je kasno. Mir Ti zelim.
@Dragan - lli nisu hteli. Jer ih nije bilo briga. Bitna je bila samo vlast. I cilj im je opravdavao svako sredstvo. Caru Dušanu konkretno,ubistvo oca. Ne može da se pokaje i da bude:puj pike ne važi,nisam to uradio. Uz svo poštovanje njegove političke sposobnosti,po mom mišljenju,ne zaslužuje da bude svetac.
@Dragan - Car Dusan je imao SPOROVE oko trona sa svojim ocem Sv.Stevanom Decanskim, ali ga nije ubio !!! Neprijatelji srpske crkve i naroda su PODMETNULI' NEISTINE SVIM' istorijskim licnostima XIV i XV vijeka ?!!! Zato sada ne mozemo da se POVEZEMO u vremenu i prostoru !!!?
@Dragan - @ Јована Јовановић,jos ti moras graha i proje da jedes da bi shvatila sustinu zivota........do tada neka ti je svako dobro od Gospoda.
Коментари (68)