ПРЕ сто година Србија је била међу првих 15 држава у свету које су имале авијацију и једна од првих пет које су користиле авионе у борбеним дејствима - током опсаде Скадра 1913. године. А хроничари су забележили да је у Србији први конкурс за питомца авијатичара објављен у мају 1911.

Наредне године упућена је на школовање прва класа српских пилота - поручници Милош Илић и Јован Југовић, потпоручник Живојин Станковић, наредник Михајло Петровић и поднаредници Миодраг Томић и Војислав Новичић.

Они су се обучавали у пилотској школи у градићу Етамп код Париза од 21. маја до 8. септембра 1912. године, где су успешно савладали летачку обуку и добили звања пилота. Потом, је, у јесен 1912, Србија набавила авионе “блерио джи” за своју војску.

А министар војни, војвода Радомир Путник, 24. децембра 1912. године доноси решење, којим се установљава Ваздухопловна команда. У њен састав су ушли Голубија пошта, Балонско одељење, Водоничка централа и Аеропланско одељење.

Због свог значаја Ваздухопловна команда је била непосредно потчињена штабу Врховне команде, а за првог команданта је постављен мајор Коста Милетић. Као база новоформираног састава одређен је Ниш. Аеродром је уређен на Трупалском пољу, недалеко од железничке станице Топоница, преко које је вршен транспорт авиона, горива и осталог материјала потребног ваздухопловцима.

- Постоји богат материјал о почецима војног ваздухопловства на српским просторима, али се до сада веома ретко објављивао - вели Аца Стојановић, у свету познати ракетни моделар и историчар вадухопловства и астронаутике.

Своје прво ватрено крштење српско ваздухопловство је доживело већ у марту 1913. године, у заједничкој борби српске и црногорске војске против Турака приликом заузимања Скадра. Врховна команда Српске војске је послала помоћ савезницима - снаге организоване у комбиновани корпус, у чијој ваздухопловној подршци је учествовао “Приморски аероплански одред”.

У току борбеног лета овог аеропланског одреда над Скадром 20. марта 1913. погинуо је наредник Михаило Петровић и тако постао прва жртва у историји српског војног ваздухопловства. А први успешан борбени лет у Балканском рату су извели пилоти - поручник Живојин Станковић и наредник Миодраг Томић 29. марта 1913. године, када су у ваздуху над Скадром провели 45 минута и са висине од 2.200 метара осматрали турске положаје.

Ови извиђачки летови су настављени све до 5. априла, а 12. маја 1913. године је расформиран Приморски аероплански одред. Пилоти и механичари задржани су на окупу у Нишу због припрема за наредна ратна дејства.

Учешће српског ваздухопловства у Другом балканском рату је било скромно. По наређењу Врховне команде српске војске од 6. јула 1913. године Ваздухопловна команда је формирала једно аеропланско одељење од три авиона. Додељено је за потребе Прве армије. Основано је и једно балонско одељење за потребе Друге армије, које је извршило више извиђања у околини Пирота.

Пилоти аеропланског одељења су обавили око 20 летова, а извиђање непријатељских положаја су онемогућавали лоши метеоролошки услови и велика удаљеност објеката извиђања од аеродрома.

Објава мобилизације, 25. јула 1914. године, затекла је српско ваздухопловство у веома тешком стању у коме се налазило по завршетку балканских ратова. И сами свесни значаја ваздухопловства, Влада и Министарство војно су се трудили да се у савезничким земљама, Француској и Русији, набаве авиони и добију искусни пилоти.

ПРВА ЕСКАДРАПРВА српска ескадрила је формирана 17. јануара, а током маја и јуна 1918. године и Друга. Српско ваздухопловство је дало велики допринос победи савезника у Првом светском рату. На Солунском фронту су српски пилоти извели око 3.000 летова, извршавајући разне борбене задатке.

Међутим, капацитети ваздухопловне индустрије и пилоти ових земаља су већ били ангажовани за сопствене потребе, тако да је српска војска била приморана да се у току првих девет месеци рата ослони само на своје расположиве снаге.

Због малог броја авиона, балона, летача и других стручњака показало се да је немогуће раздвојено дислоцирање јединица. Зато је 6. августа Ваздухопловној команди наређено да се стави на располагање команданту Треће армије и да запоседне летелиште Дабића поље код Ваљева.

Први борбени лет са овог летелишта су већ 13. августа 1914. извели пилот, капетан Живојин Станковић, и извиђач, поручник Војислав Новичић, са авионом “блерио” извиђајући непријатељске мостобране на Дрини и Сави у току Церске битке. Ради извиђања подручја будућих операција у Срему је убрзо формирано Аеропланско одељење Шумадијске дивизије на челу са пилотом Миодрагом Томићем, које је извршавало извиђачке задатке за потребе Прве армије.

На повратку са једног таквог задатка 27. августа 1914, Томића је над Мишарским пољем напао аустроугарски авион, са којег је извиђач-стрелац отворио ватру. Како Томић није био наоружан, морао је да се спасава наглим понирањем. То је била прва борба у ваздуху на Српском фронту у Првом светском рату.

Након ослобођења Београда, Балонско одељење и Аеропланска ескадра су премештени на Бањицу, одакле су од јануара до краја априла 1915. године углавном извршавали извиђачке задатке за потребе Команде одбране Београда.

После великих успеха српске војске у Колубарској бици, француска влада доноси одлуку да као помоћ у Србију упути ескадрилу МФ-93 са дванаест нових авиона типа “фарман”. Ова ескадрила је посела ратно летелиште на Бањици са задатком да штити део фронта од Смедерева, дуж Дунава, Саве и Дрине до Лознице. Српска ескадрила се премешта у Пожаревац и покрива део фронта од Смедерева до Голупца.

САМО СРБИ ПРВА ваздухопловна јединица у којој су сви њени припадници били Срби је Нјепорско одељење капетана прве класе Бранка Вукосављевића, које је успешно извршавало борбене задатке од децембра 1916. до маја 1917. године. Пилоти овог одељења су извојевали и прву победу у ваздуху на Солунском фронту 2. априла 1917. године.

Средином 1915. године у Пожаревцу са радом отпочиње и прва пилотска школа, у коју стижу одабрани младићи - ваздухопловни ентузијасти из редова српске војске (Александар Дероко, Милорад Поповић, Матеја Хођера, Дагиша Вујић, Петар Булић, Фридрих Рот, Синиша Стефановић и други). Школа је радила непуних месец дана, а њени полазници су, због ратних услова у земљи, упућени на даље школовање у Француску.

С аеродрома код Пожаревца пилоти Миодраг Томић и Живојин Станковић су од почетка маја па до краја августа 1915. године извршили укупно 19 борбених летова извиђајући распоред непријатеља у Банату, у простору између Молдаве и Баваништа. У неким од ових летова су по непријатељској живој сили избациване стрелице и бомбе, које је конструисао атиљеријски пуковник Миодраг Васић.

У току повлачења српске војске преко Црне Горе и Албаније летео је само пилот Миодраг Томић. Одржавао је везу између штабова армија и Врховне команде, превозио високе официре, пошту и новац. Српска аеропланска ескадра, као и људство француске ескадриле, заједно су се повлачили са српском војском.

По доласку на Крф формирана је нова Аеропланска ескадра на челу са командантом мајором Костом Милетићем.

Сви способни пилоти, извиђачи и механичари ове ескадре су почетком маја 1916. године пребачени у Микру код Солуна, где је формиран нови центар српског ваздухопловства. Ту су убрзо укључени у пет српско-француских ескадрила, које су марта 1916. године на савезничкој конференцији у Паризу додељене српској војсци као подршка.

Тих пет ескадрила, познатих као Српска авијатика, било је под командом француског пилота, мајора Рође Витре, и с аеродрома у Вертекопу, Шамлију и Горгопу су извршавале бројне ратне задатке. Врховна команда је током рата упућивала официре и подофицире на обуку у Француску, док је један део људства обучаван у Солуну за пилоте, извиђаче и механичаре. Тиме је оствариван програм стварања чисто српских ваздухопловних јединица, као језгра будућег сопственог ваздухопловства.

СПЕКТАКЛ ЗА РОЂЕНДАН

МЕЂУНАРОДНИ Аеромитинг у част стогодишњице српске војне авијације, биће одржан у недељу на аеродрому Батајница. Овај летачки спектакл, у коме ће учествовати више од 130 летелица окупиће представнике 16 држава. Домаћи љубитељи летења имаће прилику да на делу виде руску акро-групу “Стрижи”, као и најсавременије авионе Истока и Запада - “миг 35”, Ф 16, “грипен”, “јурофајтер тајфун”...

Комплетирање руских посада и прелет авиона Ф 16 Ваздухопловства Краљевине Данске закључило је списак учесника.

- У летачком програму аеромитинга “Батајница 2012” учествоваће 11 земаља, а посетиоци ће моћи да виде чак 27 страних ваздухоплова - реферисао је у суботу први организатор скупа, бригадни генерал Предраг Бандић. - Запажену улогу имаће и наша војна авијација, која ће имати више од 40 летелица.

Српски пилоти, према речима органзиатора, припремили су посластицу за све љубитеље летења. Поред учешћа у дефилеу, и соло програма домаћих авиона, Војска Србије извешће приказ пресретања непријатељске летелице у ваздуху. Гости ће моћи да виде верну реплику суочавања два “миг29” и једног “МиГ 21”, који ће глумити незваног госта на небу Србије. На аеродрому Батајница у суботу је одржана генерална проба аеромитинга, којој је присуствовало неколико хиљада гледалаца. (Р. Др.)