Нови Пазар: Аћиф гурао Санджак у Албанију

ЈОШ мали број Новопазарца памти Аћифа Хаджиахметовића, али нико од њих, због старости, или страха да се не замере својим политичким лидерима, не жели да говори о ратном градоначелнику Новог Пазара. Постављање спомен-плоче на кућу у којој је живео распирило је буру у јавности око ове одлуке Бошњачког националног већа и оправданости овог чина.

Ко је, заправо, Аћиф Хаджиахметовић?

Да ли је реч о бошњачком великану који је своје сународнике бранио од четника и који је невин стрељан 1945, како тврди Есад Джуђевић, први човек БНВ, или је Аћиф сарадник нациста, злочинац по чијем је наређењу спаљено више десетина српских села у околини и убијено на стотине недужних српских цивила, како је записала званична историја?

- Аћиф Хаджиахметовић симбол је политике албанизације делова рашке области и главни заговорник припајања Новог Пазара и околних крајева великој Албанији - каже историчар Славенко Терзић. - Потиче из албанске породице Ахмети, која се из Ђаковице преселила у Нови Пазар. Најближи је сарадник албанских лидера Ферхат-бег Драге и Джафера Деве, познатих сарадника италијанске и немачке обавештајне службе у оквирима велике Албаније током Другог светског рата. Више пута је одлазио у Тирану, одакле је добијао велике суме новца за албанизацију муслиманског становништва овог простора.

Саговорник “Новости” истиче да се Аћиф истакао у укидању муслиманског друштва “Тарик” у Новом Пазару и у оснивању друштва “Скендер-бег” уместо њега. Командовао је масовним нападом “Вулметара” (албанских добровољачких одреда) на Ибарски Колашин, 30. септембра 1941.

- У немачким документима овај напад је означен као “крвави талас”. Он је био познат и као Аћив Бљута. За време његове власти у Новом Пазару сви новопазарски јевреји, њих преко 230, депортовани су у логор и побијени.

У својим истраживањима, председник Удружења “Рас” др Добросав Никодиновић наводи стотине злочина које је у Санджаку починио Аћиф Хаджиахметовић. Између осталог, он наводи да је Хаджиахметовић позвао Шабана Полужу, балисту из Дренице, који му је послао 3.000 добро наоружаних Шиптара који су у Новом Пазару и околини: убијали, силовали и пљачкали. Заједно са Албанцима, Аћиф је кренуо на Рашку и Краљево остављајући за собом “пепео и крв”. Заустављен је и поражен на улазу у Рашку.

- Био је то само један од страшних погрома, за само један дан спаљено је на стотине српских кућа и убијено на десетине цивила, неке су Полужини балисти, које је Аћиф позвао у Нови Пазар, живе спалили у својим кућама, многи су месецима и годинама живели у избеглиштву, а када су се вратили, чекала су их згаришта - каже Никодиновић.

ШЕФ ШТАБА ЗА РАСЕЛјАВАНјЕ

Славенко Терзић наводи и то да се на документу “Списка Албанаца ратних злочинаца са територије Србије, Црне Горе и Албаније који су вршили злочине на територији Југославије”, који је после рата саставила државна комисија за испитивање злочина окупатора и њихових помагача у Другом светском рату, налази име и Аћифа Хаджиахметовића Бљуте и Хасана Звиздића. Уз Аћифово име стоји да је био “шеф штаба за расељавање Срба”, док се за Звиздића каже да је био “командант алнбанске милиције за срез сјенички”.