НИСУ лагуми код Малог Зворника, где Радош Бајић снима серију "Равна гора", једини подземни комплекс који данас постоји у Србији. У нашој земљи од турских времена, преко Аустроугарског царства до СФРЈ градили су се читави градови, склоништа, аеродроми и поморске луке испод земље, да би се армија и њена команда сакриле од напада непријатељских снага. Највећи број тих тајних објеката подигнут је у време Јосипа Броза Тита.

- По наређењу врховног команданта маршала Тита подземни објекти ЈНА грађени су у Србији (седам), у БиХ (шест), Хрватској (пет), у Словенији (три), у Црној Гори (три) и у Македонији (два). Изградња 26 објеката, грађених од педесетих до деведесетих година, према војним подацима, коштала је 90 милијарди долара. Док сам ја био министар одбране, Војска је имала око 15 тајних и подземних објеката - открио је Првослав Давинић, бивши министар одбране.

Он наводи да је, на пример, на аеродрому "Поникве" код Ужица постојао подземни тајни хангар, али да он није био велики и није личио на сакривену ваздушну луку.

- Био је то плитак хангар, у који су склањани наши авиони. За разлику од аеродрома "Поникве", на Дедињу је подземни командни центар "Караш" личио на прави град. Био је опремљен за активну војну службу, за боравак и дуготрајни опстанак. У њему је радило 30 запослених војних лица - каже Првослав Давинић.

"Караш" у Београду, затим Вис, Купари, Кумровец, Коњиц, Дрвар, Горажде, Хан Пијесак, Бугојно и Куманово само су неке од локација тајних објеката Јосипа Броза и ЈНА на простору данашњих држава тј. република бивше СФРЈ. Ови објекти су били Титове тврђаве и тајни градови, које је ЈНА и Војска Југославије користила и после његове смрти 1980. године. Те тајне тврђаве су због своје функционалности и заштите од непријатељских напада биле узор по коме су Садам Хусеин, цар Хајле Селасије и пуковник Муамер ел Гадафи уз помоћ југословенске оперативе градили своја подземна утврђења. Када су Американци упадали у кабинете Садама Хусеина и сада Муамера ел Гадафија, морали су прво да провале у бункере који су прављени по Титовим упуствима.

- Подземни град у Коњицу био је највећи и најскупљи, јер је вредео 8,5 милијарди долара. Ова атомска ратна команда изграђена је у унутрашњости планине Златар на површини од 6.500 квадратних метара. Имала је три дела: изнад земље су биле три Титове викендице, у земљи фабрика муниције и атомски бункер, који је смештен на дубини од 280 метара. Бункер је саграђен са намером да, у случају атомског рата, функционише као центар војних операција, склониште за Штаб врховне команде, маршала Тита и његову породицу. Нјегова изградња је трајала од 1953. до 1979. године - каже уметнички фотограф Горанка Матић, која га је посетила.

Када се уђе у овај подземни свет, сачињен од километарских ходника, стекне се утисак импресивности, и у исти мах излеће питање: како је читав простор, тако добро очуван? Све личи и на музеј старе, превазиђене технике, која је у своје време била технолошки хит. Ту су различити телепринтери, факсови, вентилатори, заједно са јоги лежајевима и старим црвеним и наранджастим телефонима. Сачуване су Титове собе, болница и кабинет Генералштаба ЈНА. Овај тајни град са шифрованим именом "Д-О" код Коњица претворен је у културни центар.

- Подземни градови у Бугојну и Хан Пијеску пропадају. На подручју Соче, близу Горажда, налази се један од највећих Титових градова. Реч је о 15.000 квадрата под земљом, грађених до 1963. са намером да у њима буде фабрика оружја са 800 радника. После распада Југославије, нико се за ту грађевину није интересовао и она пропада. Овај Титов бункер данас представља велику развојну шансу Горажда, јер општина има план да ту производи јапанске шитаки печурке и шампињоне. Сасвим је логично да све тајне командне објекте маршала Тита, деценијама затворене за јавност, треба претворити у музеје - каже Светозар Радишић, генерал у пензији.

Највећи подземни град на простору Југославије био је подземни бункер маршала Тита на острву Вис. Он је 1944. одатле командовао, а касније држао тајне подморнице и крстарице. Читав Вис је избушен мрежама подземних пролаза и просторија, чија је намена била да заштите Броза у случају напада НАТО или Варшавског пакта.

- Зато је грађанима и туристима било забрањено да долазе на острво све до 1992. године. Реч је о 37 војних објеката, укључујући познату Титову пећину, затим подземну војну болницу и тунел за заклон ратних бродова. Главни тунел дугачак је 500 метара и излази на другу страну брда. У њему су били команда, спаваоница за морнаре и складиште ракета - објашњава генерал Радишић.

Од деведесетих година, Титова шпиља и тунел за бродове су отворени за посетиоце. Најчешћи гости су ђаци, који разгледају историјска места на Вису. Остали тајни Титови објекти на овом острву чекају боља времена за оживљавање, јер општина Вис планира да ове Брозове војне објекте претвори у хотелски смештај и апартманска насеља.


КУПАРИ ЗА ОДМОР

ЈЕДАН од многих Титових објеката, грађен као кућа за одмор и разоноду, био је и хотел "Купари" код Дубровника, који се простире на 340.000 квадрата. Изграђен је лагум дуг 800 метара. У њему су биле смештене кухиња, винотека и соба за састанке. Овај подземни град је и данас активан јер Титову подземну кућу у Купарима користи хрватско министарство одбране, за одмор и разоноду.

Активан је и подземни град Куманово, али њега држи армија САД и снаге НАТО и приступ њему је онемогућен.

(наставиће се)