ИАКО је још пре пет године ДНК анализом утврђено да се мошти деспота Стефана Лазаревића налазе у његовој задужбини Манасији, као и пре више деценија у манастиру Копорин, и данас верници свакодневно, а током викенда и поводом црквених свечаности масовно, долазе да би се поклонили моштима овог великог српског владара и једне од најпознатијих личности српске историје.

У Манасији, за време археолошких и антрополошких открића пре пет година, у једном до тада скривеном и необележеном гробном месту нађени су остаци за које је ДНК анализом утврђено да припадају деспоту, али, по свему судећи, то за цркву не важи. Свештенство у Копорину, у близини Велике Плане, и даље дочекује вернике и уверава их како се ту налазе деспотове мошти, а у Манасији, где је обновљен и видно обележен гроб деспота Стефана - ћуте.

Не изјашњавају се ни након питања посетилаца да ли се ту заиста налазе мошти српског великана, и знатижељнике упућују да одговор потраже код највиших црквених органа.

Арехолог Марин Брмболић, из Републичког завода за заштиту споменика културе, током истраживања у припрати Манасије, открио је гроб и остатке покојника који су дати на анализу:

НАУЧНИ СКУП ПРЕ годину дана у програму научног скупа “Ресава Горња и Доња у историји, науци и књижевности”, који се одржава сваке године у оквиру “Дана српскога духовног преображења”, било је уврштено и саопштење Марина Брмболића, арехолога, о открићима у Манасији. Међутим, ово саопштење је изостало, а нико за то није навео разлог.

- За нас су резултати ДНК анализе гаранција да смо открили мошти деспота Стефана - каже.

Брмболић додаје да је Завод 2007. године публиковао ово и све резултате антрополошких и арехолошких истраживања у Манасији. У прилог овој тврдњи иду и неки историјски записи о догађајима пре смрти деспота Стефана, коме је позлило у лову.

Енигма вечног почивалишта наследника кнеза Лазара једно је од питања на које у СПЦ за сада немају одговор.

- Српска црква поштује одлуку Светог архијерејског сабора из 1989. године, донету у време патријарха Германа, која каже да су мошти Светог деспота пронађене у манастиру Копорин. Не могу се, међутим, игнорисати ни савремене технике, попут ДНК анализе, које дају прецизније одговоре на недоумице из прошлости - кажу у Патријаршији СПЦ.

У седишту Српске цркве кажу и да истинске вернике ова дилема не забрињава.

- Верни народ Ресаве гаји изузетно поштовање према сину кнеза Лазара и тако би требало и да остане, без обзира на место његовог укопа. Велики број људи долази у оба манастира да се поклони сенима светитеља не питајући да ли је заиста сахрањен ту или на неком другом месту - став је Патријаршије.


ВЕНЧАНјЕ

ПРИЛИКОМ недавног “витешког венчања” у Манасији по обичајима из доба деспота Стефана Лазаревића бројни посетиоци су обавештени да се у гробу у овом храму чувају његове мошти.