Културно благо у Србији: Унеску нема ко да пише

СВЕТСКИ познате локалитете Лепенски вир и Винчу ни Југославија ни Србија никада нису предложиле за листу светски значајних културних добара.

- На Лепенском виру живели су најпаметнији људи свога доба, Винча је била метропола цивилизације која се простирала од Шварцвалда до Црног мора, у Србији је рођено 18 римских императора - истиче значај наше баштине проф др Миомир Кораћ, директор Археолошког парка Виминацијум.

У Министарству културе кажу да свако „иоле стручан и информисан“ зна да је археолошки локалитет Лепенски вир приликом градње хидроцентрале „Ђердап“ измештен с првобитне локације, чиме је изгубљена могућност да се кандидује за Унескову листу светске културне баштине. Међутим, архитекта проф др Бранислав Крстић, некадашњи представник СФРЈ у Комитету за светску баштину Унеска, сматра да је то погрешна претпоставка.

- Више културних добара уписано је у Светску баштину иако су измештена, на пример чувени египатски храмови у Абу Симбелу - каже професор Крстић. - На заседању Комитета за светску баштину Унеска 1977. као његов члан предложио сам да се успостави интегрално културно и природно добро, и то је усвојено. Лепенски вир и Ђердап испуњавају више услова да буду проглашени интегралним добром Светске баштине.

Стручњаци Централног института за конзервацију (ЦИК), врхунске националне институције која се бави очувањем и заштитом културне баштине, откривају да су Лепенски вир измештали стручњаци из Народног музеја у Београду, који су измештали и Абу Симбел због подизања бране у Асуану. Египатски споменик је данас на Унесковој листи, а Лепенског вира тамо нема.

- Он би могао да буде кандидован за Унескову листу као интегрално природно и културно добро, али Србија мора да промени закон о заштити баштине - каже проф др Мила Живанчевић. - Смернице како то треба да урадимо држава је добила још 2001. од ЕУ. Закон до данас није написан због борбе културних институција за сопствене интересе и више пара из буджета. Тек прошле године формирана је група правника да направи закон.

Саговорница „Новости“ подсећа да су у Београду недавно боравили британски и немачки археолози који, о трошку својих земаља, промовишу Србију као светску колевку металургије која је настала у винчанској култури. Неколико дана касније и београдски Народни музеј, који је затворен већ десет година, обишао је директор париског Лувра, ког је највише интересовала наша средњовековна уметност.

- Разлози ових посета су политички, јер Европа овде тражи неспорне вредности којима ће пред својом јавношћу оправдати став да треба да нас прими у ЕУ - каже проф Мила Поповић Живанчевић. - Нажалост, Европа је сад агилнија у промоцији српске баштине од нас, јер наша држава нема стратегију и не зна шта хоће.

Саговорница „Новости“ истиче Хрватску као државу која има врло јасне циљеве и улаже огроман напор у промоцији своје баштине, па чак и присваја и туђу.

- Хрватска је кандидовала као своју нематеријалну културну баштину, чак лицидерска срца и крајишке ојкалице! Нјима се може свашта приговорити, али је за поштовање напор да промовишу своју земљу - каже проф др Мила Живанчевић.

КОЈИМ ПУТЕМ, СРБИЈО

МИНИСТАРСТВА културе Србије за четрдесет година постојања Унескове конвенције о заштити светске природне и културне баштине нису нашла за сходно да ту листу кандидују Лепенски вир, Винчу, Рудну главу, античка налазишта, већину српских средњовековних манстира, Београдску тврђаву.

Министарство културе на ову констатацију одговара да је Србија на културним рутама Европе присутна од априла ове године. Тада смо, наведено нам је, приступили споразуму европских путева културе, међу којима су и „Европски пут ромске културе“, „Европски пут текстила“, „Европски пут индустријског наслеђа“.