У ЈЕДНОЈ од многобројних америчких ТВ серија посвећених научној фантастици, влада САД даје малој групи истраживача задатак да, користећи најлуђе технологије, измисле “незамисливе” ствари од којих би њихова земља имала користи.

ДАРПА, скраћеница иза које се крије америчка Агенција за напредне истраживачке пројекте намењене одбрани, управо је то. Осим што постоји у стварном, а не у телевизијском свету, што има годишњи буджет од 3,2 милијарде долара и више од сто “уврнутих” истраживача који раде за њу.

Цео пројекат је покренут 1958. године прошлог века као одговор на совјетски програм “Спутњик” и као “превентива стратешким изненађењима која би могла да угрозе националну сигурност”. Од тада па до дана данашњег, ДАРПА је еволуирала, па је опису разлога због којих постоји додала и дефиницију “креирање технологије која ће изненадити наше непријатеље”. На томе ради 240 запослених, од чега 140 техничара који “живе” у свету будућности, замишљајући, радећи и експериментишући са оним што је за обичан свет незамисливо.

Било како било, то је место где су откривене многобројне револуционарне технологије. Рецимо, оно без чега је данашњи живот немогуће замислити - мрежа компјутера повезаних кроз комуникационе канале који омогућавају размену података - осмишљена је управо у овој агенцији. Баш као и “Хипертекст”, који омогућава постављање “линкова”, па је клик мишем довољан да шетате од једног до другог појма. А пројекат “Арпанет” из 1969. године је претеча данашњег интернета.

БРЗО, ЈАСНО... Још једна особеност агенције је ефикасност. Пројекти се не развлаче у недоглед, од идеје до евентуалне реализације прође између две и четири године.

Један од разлога успешног пословања лежи у чињеници да је ДАРПА “изван закона”. Ово делује као неслана шала, али је потпуно тачно да је Агенција изузета од стриктног поштовања административних ограничења на које се жале многе друге владине организације. Тако, за разлику од осталих, она може да склапа послове са специјализованим цивилним фирмама и да добија оно што желе од најбољих. И одговорна је само и директно врху Министарства одбране.

Од пре неколико година ДАРПА је смештена у Арлингтону у Вирджинији. На само неколико километара удаљености од Пентагона.

Тренутно, ДАРПА ради на више пројеката који личе на научну фантастику, али и много тога пре њих је било незамисливо у почетку, а сада...

1. СИНТЕТИЧКА КРВ - Идеја је била да се помогне америчким војницима који су рањени на ратиштима далеко од куће, али потреба за течношћу која струји венама је велика и без рата.

2. ЛЕТЕЋА ПОДМОРНИЦА - До сада је ово било замисливо само у стриповима, али “чудаци” из Арлингтона верују да овако нешто није немогуће. И то не само за војне, већ и у цивилне сврхе.

3. ИНСЕКТИ НА ДАЛјИНСКИ - Сећате се како се Бин Ладен крио по пећинама до којих ни мува није могла. Е, ДАРПА сада ради на летећим роботима-инсектима којима нико неће моћи да побегне. Нису баш створења из чувеног филма која јуре Тома Круза, али није ни далеко од тога.

4. МАТЕРИЈАЛ ПРЕМА ОБЛИКУ - У филму “Терминатор 2” главни негативац је сачињен од метала који се обликује према његовом хуманоидном лику. ДАРПА ради на пројекту стварања материјала који ће се обликовати према облику појединог предмета. Рецимо, антена која би аутоматски тражила облик најбољи за најефикасније емитовање зависно од локације на којој је.

5. КОЛА ЗА СЛЕПЕ - Изгледа немогуће али... ако се повежу невизуелни сензори (као што је ласер) са индикаторима на додир (као што су рукавице које вибрирају када слепог возача упозоравају да треба да скрене), ето и оних који не виде за воланом.

6. СЕНЗОРИ ЗА ПОДЗЕМЛјЕ - Ко се до сада сакрио, сакрио се, јер уколико овај пројект заживи ни земља, ни стене неће моћи да сакрију било кога. Специјални сензори продиру свуда, нема више тајни.

7. ПАМЕТНА ПОМАГАЛА - Вештачке руке су једина шанса за оне који остану без тог дела тела, али ДАРПА сада жели да повеже вештачки део тела директно са мозгом који би тако могао да је контролише баш као праву руку.

8. РОБОТИ КОЈИ ХОДАЈУ - Агенција је успела да произведе роботе који се крећу и балансирају као животиње. Иако највише личе на псе без главе ови роботи су у погледу континуиранг ходања највише што је техника до сада успела да постигне.