БАЧКА ПАЛАНКА - Сремска кућа у Нештину, сазидана у 18. веку, један од најстаријих архитектонско-историјских споменика у Фрушкогорју и читавом Срему, иако је од 1968. године под заштитом државе, прети да се уруши. Новца за овај вредан објекат српске архитектуре досад није могло да се нађе, а у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе надају се да ће надлежни ове године моћи да одреше кесу за “сремску лепотицу”.

Јелена Филиповић, архитекта из Покрајинског завода за заштиту споменика културе, каже да ова институција има план за етно-кућу у Нештину, али новац треба да обезбеди држава.

ГОНГ ИЗРЕЗБАРЕН ХРАСТОВИНОМ СРЕМСКА кућа у Нештину направљена је у традиционалном српском стилу. Конструкција је сачињена од обрађених греда, зидови су од плетера облепљеног земљом, а кров од трске. У средишту куће је огњиште, а две собе са страна. Гонг или трем је оивичен изрезбареном храстовином. Испод дела куће где се налазе и две зидане пећи, смештен је вински подрум.

- Ми смо за почетак привремено заштитили кров од прокишњавања водоотпорном фолијом, а на пролеће би уследили статичка санација и рестаураторски радови. У другој фази планирано је да се у кући и у отвореном дворишту направи етнолошки музеј, јер кућа не може сама да опстане као туристичка атракција - изложила је план Завода Јелена Филиповић.

Она објашњава да Сремска кућа представља развијени тип сеоске куће од пре 300 година, па иако је направљена од дрвета и земље, и покривена трском, опстала је, и као таква, последња је Срему. У општини Бачка Паланка кажу да о Сремској кући због њеног значаја треба да брину и Покрајина и Република, јер је у надлежности државе, која је проценила да то културно добро треба да буде заштићено.

- Колико је мени познато, Покрајински секретаријат за културу издвојио је ове године два милиона динара, а општина је планирала да учествује са 1,5 милиона за санацију и рестаурацију етно-куће, и то су прва већа улагања државе у овај вредан споменик у последњих 20 година - истиче др Небојша Кузмановић, руководилац Одељења друштвених делатности у општини Бачка Паланка.

Нештинска етно-лепотица била је власништво трговачке породице Савић, па се и данас у селу зове кућа Савића, али у њој нико одавно не станује. Предање каже да је у Нештин долазио вожд Карађорђе и да је у кући Савића преговарао са пречанским Србима о помоћи устанцима у Србији. Овде је, кажу Нештинци, боравио и Вук Стефановић Караджић.