НЈЕГОВ заиста несвакидашњи живот протекао је између две огромне љубави: према сликарству и Русији у којој га је учио, и према Србији са чијим именом на уснама је и издахнуо. Василије - Васа Ешкићевић (1867-1933), рођен у Иригу, једини Србин који је сликарство дипломирао на Императорској ликовној академији у Петрограду, један од наших најзначајнијих сликара прошлог века, лагано израња из привременог заборава.

Скрајнут је после 1945, што због тематике из Првог светског рата, што због националног става који је, непоколебљиво, заступао до краја живота, али његове слике се последњих година све чешће појављују на аукцијама, а колекционари их траже и директно од његових наследника.

- Ешкићевићева дела су последњих година поново актуелна.

Пре свега историјске композиције, настале током Првог светског рата - потврђује за „Новости“ Зоран Мандић, највећи новосадски колекционар.

ТРАЖЕ И од ЧИТАОНИЦЕ У СРПСКОЈ читаоници у Иригу се, уз десетак других, чувају и две за Ешкићевића карактеристичне историјске композиције, „Бекство аустроугарске војске на Сувобору“ и „Опело на острву Виду“. - И код нас су, у више наврата, долазили људи који су желели да их купе, али су оне Ешкићевићев поклон читаоници и нису, наравно, за продају - каже библиотекар Бранислав Јовичић.

Управо том, документаристичком страном Ешкићевићевог укупног опуса који се, иначе, процењује на око 400 слика, према речима историчара уметности Николе Кусовца, је овај рођени Ирижанин задужио српско сликарство.

- Он је, као сликар 1. армије био драгоцени сведок трагичног и славног пута српске војске у Првом светском рату који је и сам прошао и овековечио га на својим платнима - каже Кусовац. - Уз то, пејзажима крајева у јужној Србији и Македонији оставио је и вредан траг и у нашем импресионизму.

Пре студија на Императорској академији на којој је сликом „Забајкалски козаци у манджурским кланцима“, дипломирао 1908, Ешкићевић је, иначе, у Петрограду био ученик славног Иље Јефимович Рјепина, чији је утицај нарочито видљив на његовим раним делима. Из тог доба је и Ешкићевићев аутопортрет који, уз још десетак његових слика, у свом дому у Иригу чува Ешкићевићева унука др Мара Јефтић.

- Колекционари се стално интересују за слике које ми поседујемо, али су оне део породичне колекције и више смо преокупирани тиме како да их рестаурирамо - каже госпођа Јефтић. - Деда је, иначе, у Петрограду живео до 1914, а када је Србија коју је волео изнад свега нападнута, похитао је да је брани. Уместо пушком, чинио је то кистом и због тога био пресрећан. Југославију никада није прихватио, показујући то и тако што је, после рата, кроз Нови Сад углавном ишао у српској ратној униформи.

У њеној колекцији су и слике „Бадње вече у Петрограду“ и „Тврђава на Крфу“, неколико портрета у којима је Ешкићевић био врхунски мајстор. О томе сведоче и портрети краља Александра, краљице Марије и војводе Живојина Мишића.

Највећу колекцију слика овог сликара, потврдио нам је то и Кусовац, прикупио је, иначе, покојни командант Српске добровољачке гарде Жељко Ражнатовић Аркан. У њој је четрдесетак дела, са искључиво ратном тематиком.

- И од мене и мог покојног супруга су његови људи, својевремено, откупили две дедине незавршене ратне слике - каже Мара Јефтић. - Када су дошли били смо изненађени и, признајем, помало уплашени, али су их на време и врло коректно платили.