ДА један човек може много више него неке институције, потврђује млади управник поште и једини поштар у Куршумлијској бањи, Филип Филиповић (28), који је пробудио наду мештана да ће се нешто променити у овој давно замрлој топличкој бањи. Док напуштени и руинирани објекти у самом центру бање, некада једне од најлепших у читавој земљи, делују сабласно, окречена и уређена зграда поште као да не припада овде. Самоиницијативно и од својих средстава уредио је и опремио Филип.

- Када сам пре пет месеци почео да радим у овој пошти, амбијент није био пријатан ни за мене ни за странке. Кренуо сам од фасаде. Омалтерисао сам је, окречио, поставио натписе, уредио степениште, поставио жардињере и искрчио околни простор - објашњава млади управник.

Када је уредио спољашњост, каже, усредсредио се на ентеријер - окречио зидове, офарбао под, рестаурирао столарију, поставио клупе, стазе, завесе, слике... а део пословног простора оплеменио је и етно-мотивима овог краја. Део је донео од куће, а део су поклонили мештани.

ПРИЗНАНЈЕ - ЗА ангажовање на уређењу поште Филип је добио признање „Поштански оскар“ у оквиру акције „Мало добре воље да нам буде боље“ коју је организовало ЈП ПТТ Србије. Овај вредни сужбеник победио је у конкуренцији 67 пошта у земљи - објашњава Александар Ристић, руководилац службе за поштански собраћај и заменик директора поште у Прокупљу, напомињући да су му средства, која је млади управник уложио у уређење поште, потом рефундирана...

- Да бих све довео у ред остајао сам овде после посла, долазио викендом и труд се исплатио - прича скромно Филип, који је као је поштар често и једини посетилац у око 500 домова у раштрканим селима на самој административној линији са Косметом.

Како је реч углавном о старијим људима, осим што им доноси пошту и пензије, Филип набавља и намирнице, лекове...

Недавно је спасао живот осмадесетогодишњој Радмили Пећаранин из села Кртока.

- Пала је низ литицу испред своје куће и више од седам сати беспомоћно лежала на земљи. Када сам дошао пред кућу да јој доставим пензију, угледао сам разбацане опанке. Схватио сам да нешто није реду. Нашао сам је како беспомоћно лежи на земљи већ на ивици снаге. Пошто Радмила тешко хода, однео сам је до куће и помогао јој да се поврати од изнемоглости и страха да је нико неће пронаћи - прича скромно овај младић кога житељи села уз административну линију са Косметом просто обожавају. Баш онако као у Куршумлијској бањи, где је Филип донео наду да ће се нешто у овом месту, где све пропада, термоминералне воде са извора неконтролисано отичу и потапају бањски круг, подривају темеље околних објеката, али и стабла дрвећа, које се од топле воде временом суши, променити.