ДИАНИ Будисављевић, жени-хероју, која је током Другог светског рата из усташких логора спасла више од 12.000 углавном српске, али и јеврејске и ромске деце, одужио се и њен родни град. Престоница покрајине Тирол овој храброј Аустријанки постхумно је доделила орден града Инзбрука.

Одликовањем које ће Дианиним наследницима бити уручено почетком децембра и Аустрија је одала почаст њеној акцији спасавања деце која се сматра највећом хуманитарном операцијом у окупираној Европи.

Подвиг несебичне Аустријанке, рођене у Инзбруку, која се после удаје за угледног српског лекара Јулија Будисављевића преселила у Загреб, деценијама је био прекривен заборавом. Захваљујући ”Новостима”, које су прошле године објавиле серију текстова о Диани Будисављевић, из мрака прошлости отргнуто је дело за које је деценијама знао само најужи круг историчара, истраживача геноцида и ретких потомака.

И СРБИ У ШЕТНЈИ ДЕЛО Диане Будисављевић било је главна тема овогодишње Антифашистичке шетње коју у Инзбруку организује ”Рајнер институт”. Заједно са удружењима антифашиста, другу годину заредом у њој су учествовали и Срби из Аустрије. Чланови Српске православне омладине својим суграђанима одржали су јавни час посвећен заборављеном делу ове хероине.

Пре родног града, почаст јој је одала и Српска православна црква, као и више градова у Србији , РС који су њено име доделили својим улицама и трговима.

А разлога за почаст овој жени је много. Захваљујући њој и њеним сарадницима голи живот сачувало на хиљаде српске деце из логора у Горњој Ријеци, Старој Градишки, Сиску, Лобор-граду и Јасеновцу. Гладне, болесне и немоћне малишане са Козаре, Кордуна, из Славоније и Босне, уз пристанак мајки, Диана је одводила, хранила и лечила у Загребу.

О малим логорашима отетим из канджи смрти Будисављевићева је водила прецизну евиденцију, како би после рата била враћена својим породицама. Тако им је осим живота спасавала и име, веру и порекло. О опасностима са којима се суочавала најбоље говори да су усташе ликвидирале чак десетак њених сарадника. Послератним властима, међутим, није одговарало величање спасавања деце од усташког режима које се није одвијало у организацији КПЈ и НОР-а, па су Диани нове власти одузеле картотеку о избављеној деци. Повукла се у тишину, а недуго после тога са породицом се вратила у род Инсбрук.

Иницијатива за доделу ордена града Инзбрука потекла је од чланова Српске православне омладине овог града, који су са страница нашег листа прошле године сазнали за њен подвиг. Заједно са Социјалистичким антифашистичким покретом Тирола бацили су се у акцију: превели на немачки текстове из ”Новости” и делили по граду као флајере, позивајући грађане да се придруже њиховој иницијативи и молби властима Инзбрука да се нађе начин да се храброј суграђанки ода признање. Истовремено, кренула је и потрага за местима која су обележила живот ове ратне хероине.

- Дело Диане Будисављевић било нам је потпуно непознато, иако је рођена у граду у коме живимо - прича председник српског удружења Владимир Влајић, који је нашој редакцији и јавио вест о одликовању. - Зграду у којој је рођена нашли смо надомак најугледније градске болнице. У овој вишеспратници данас је угледна књижара ”Тиролија”, а и данас носи назив по Дианиној породици - ”Обексер хаус”.

Ова кућа до данас променила је неколико газда. Садашњи власник, како каже Влајић, чувши причу о Дианином делу, радо је дао пристанак да се на њеној фасади постави спомен-плоча са њеним именом.

Захваљујући претрази педантних аустријских архива, Срби из Инзбрука у улици Анихштрасе пронашли су и палату у којој је са супругом Јулијем и децом Диана живела до своје смрти 1978. године. На Западном гробљу пронађена је и монументална породична гробница Обексер, у којој је пронашла вечни мир.

- Диана на најбољи начин повезује српски и аустријски народ, као и Инзбрук, и све градове у којима живи српски, јеврејски и ромски народ - каже Влајић. - Наша је обавеза да наставимо да грађанима Аустрије говоримо о ратном подвигу њихове суграђанке.