ФИЛМСКИ сусрети данас славе 46. рођендан. Е, толико смо и ми овде - причају, за „Новости“, прекаљени кинооператери Томислав Стевановић (65) и Живојин Коцић (64), главни и одговорни за пројекције домаћих остварења на нашем најпознатијем филмском фестивалу. У омаленој кабини Летње позорнице у Тврђави испратили су историју српског и југословенског глумишта. Многима су били раме за плакање, од многих су се опростили у сузама јер их више нема. Глумце, кажу, нико боље од њих не познаје.

- Задртхим и данас када се заслужном глумцу додели награда за животно дело „Павле Вуисић“ - прича са сетом Томица Стевановић.

- Паја, глумчина и људина, је само нишки фестивал признавао, јер је посвећен глумцима. Једне године заглавили смо заједно код изворишта минералне воде у Прокупљу. Седели смо седам сати. Почео сам да га опомињем да кренемо, јер фестивал не може да почне док ја не дођем. А он каже: „Не брини, враћаш се са мном!“ Епилог: Павле је у цајтноту позвао милицију, која нас је својим колима под ротационим светлима довезла највећом могућом брзином до саме позорнице у Нишкој тврђави!

КИЛОМЕТРИ ФИЛМА ЖИВОЈИН Коцић не може да израчуна колико му је филмова прошло кроз руке за 46 година. Томислав Стевановић је покушао: - У биоскопу „Истра“ сам за 34 године имао по три пројекције дневно, а филм се „вртео“ обично седам дана. На све то додајте фестивал. Дужина траке филма од 1,5 сати је 3.200 метара. Ако то помножите са пројекцијама, добићете неколико милиона киломатара филмске траке.

Фестивалско вече је уредно кренуло на време, пуштен је филм, а славни Павле Вуисић је одремао партију у Томичиној кабини. Прекаљени двојац кинооператера посебно памти долазак славног холивудског пара Елизабет Тејлор и Ричарда Бартона, које је Вељко Булајић специјално довео у Ниш 1971. године.

Ђока Стаменковић, тадашњи директор Историјског архива и члан Организационог одбора фестивала био је задужен за њихов боравак. Како Ниш у то време није имао луксузни аутомобил, од извесног Жикице Каменоресца из Ледене Стене позајмљен је „мерцедес“ како би звезде довезли с аеродорома. Ова невоља је решена, али је незбринут остао славни глумац, који је искључиво пио метаксу са пет звездица

- Стаменковић је звао „Краш“, узалуд је тражио по Београду - причају Томица и Жика. На крају, припомогли су нам у Уметничкој школи. Купљена је метакса са четири звездице, а ликовњаци су доцртали једну! Ричард је искапио боцу, уверен да су му све звезде на броју.

Анегдотама са фестивала не зна се број. Глумица Ита Рина свратила им је до кабине 1972. Нашем познатом режисеру Миши Радивојевићу спасли су пројекцију, јер им је пристигла погрешна филмска копија из лабораторије...

ДРУКЧИЈА ВРЕМЕНА КИНООПЕРАТЕРИ Филмских сусрета кажу да су раније редитељи имали обавезу да доводе на фестивал целу глумачку екипу, да су долазили продуценти да продају филм. Ниш је живео за фестивал, али је и филмски свет то умео да поштује. Данас су, кажу, друкчија времена.

- На фестивалима смо се сродили са глумцима, редитељима, сниматељима, продуцентима... Па, још од детињства обојица смо заљубљени у филм. Томица је биоскопско дете. Нјегови родитељи Благоје и Јулијана радили у чувеном „Славица филму“. Са 4,5 године у биоскопу „Пионир“ гледао је „Ципелицу“. Ја сам са Палилуле, а познато је да су Палилулци радили по биоскопима - сведочи Живојин Коцић.

Са сетом контатује да је Ниш је имао седам биоскопа.

- Све су сале биле пуне. Сада нема ниједне. Тешко нам то пада!

Остао им је само велики биоскоп на Нишкој тврђави. Ту ће и у суботу увече, као и у претходних 45 година укључити пројекторе и покренути чаробни свет покретних слика.

- То је још увек празник за Ниш. Не знам ни сам колико се пута догодило да пљушти киша, а 5.000 људи на позорници се не помиче из поштовања према фестивалу.

ЗАСЛУГЕ

СВЕ заслуге за живот Филмских сусрета наши јунаци преписују неуморном Станку Тасићу, директору „Славица филма“, који је „запео“ да Ниш добије фестивал већи од Пуле. Припомогла је „прва палица“ кинематографије Ратко Дражевић. Први директор фестивала био је славни Коста Царина. Окупљена је елита глумишта и уз помоћ Удружења филмских глумаца почела је да се ствара фестивалска историја.