ВЕСТ да ће се Орденом царице Милице Српска православна црква одужити Диани Будисављевић, жени која је сигурне смрти у усташким логорима спасила око 12.000 углавном српске деце, наишла је на велику подршку читалаца „Новости“. У одлуци Српске цркве они виде први корак у одавању признања овој хуманој жени, која је захваљујући писању „Новости“ отргнута из таме заборава.

Редакцији „Новости“ јавио се у петак Милан Почуча из Бачке Тополе, који се као двогодишњак нашао међу децом коју је ова добротворка спасила из логора у Лобор-граду.

- Нјено дело је горостасно, немерљиво - каже Почуча. - Ми преживели логораши срећни смо што ће Српска црква Орденом царице Милице одати признање за све што је за нас учинила. Пошто су „Новости“ објавиле серијал написа о њеном херојству, заједно са Удружењем избеглица, покренуо сам иницијативу да се установи државно признање названо по њој. Из Канцеларије ордена одговорено ми је да је предлог у процедури.

СПОМЕН-ПЛОЧА У ЗАГРЕБУ СРПСКО народно веће из Хрватске установило је плакету која носи име Диане Будисављевић. Овим признањем ће СНВ сваке године на Бадњи дан појединцима и установама захваљивати за хуманитарни рад.
- Планирамо и да на кућу у којој је живела Диана Будисављевић, на Свачићевом тргу у Загребу, поставимо бронзану спомен-плочу са њеним ликом - каже Бранка Шесто, задужена за културу у СНВ. - У току је прикупљање средстава за ово, иначе, веома скупо обележје.

Диана Будисављевић, Аустријанка удата за професора Медицинског факултета у Загребу Јулија Будисављевића, сама је организовала акцију спасавања деце из логора НДХ. Овај подухват оцењује се као највећа хуманитарна акција у Европи током Другог светског рата. У сталном страху од усташких власти, она је одлазила у злогласне логоре Лобор-град, Стару Градишку, Горњу Ријеку, Сисак и Јасеновац и евакуисала изгладнелу и болесну децу, углавном са Козаре, Кордуна, али и из осталих босанских и хрватских села.

Сазнавши за постојање логора у НДХ, она их је сама обилазила, добављала хуманитарну помоћ, и својим ауторитетом и везама које је имала организовала избављење заточене деце. Пошто би се изнемогли и болесни малишани, често на ивици смрти, опоравили, Диана им је обезбеђивала смештај у породицама у Загребу и другим градовима.

Раздвајајући их од заточених родитеља, она им је спасавала животе. Притом водила прецизне спискове свих малишана и захваљујући томе, највећи број ове деце сачувао је своје име и порекло. Званичну одлуку да хумана Аустријанка постхумно буде одликована новоустановљеним Орденом царице Милице Свети архијерејски синод СПЦ ће саопштити половином овог месеца, када ће бити познато и коме ће од њених потомака бити уручено високо признање.

УЛИЦА У ДУБИЦИКОЗАРСКА Дубица је први град у коме већ шест месеци постоји улица са њеним именом. На иницијативу дописништва нашег листа из Републике Српске и предлога грађана Козарске Дубице и општинског руководства, једна улица у насељу Хаджи баир, најлепшем делу града, понела је име по Диани Будисављевић.

Потез Српске цркве до сада је највећи корак у одавању признања јунакињи, коју не помиње ниједан уджбеник ни плоча споменика... А име Диане Будисављевић већ од следеће недеље наћи ће се исписано на табли која ће означавати назив једне улице у београдском насељу Дедиње. Одлуку о томе донеће одборници Скупштине града.

- На иницијативу „Новости“ Градској скупштини предложили смо да њено име понесе једна улица главног града - објашњава председник Комисије за именовање улица и тргова Слободан Станимировић. - Београд ће се тако симболично одужити овој плементој жени.

Апел нашег листа да се Дианино име уздигне на место које му припада стигао је и у Републику Српску. У Бањалуци се увелико бира која ће улица бити названа по овој добротворки.

Табла са њеним именом могла би се ускоро наћи и на почетку једне улице у Загребу. Главни град Хрватске за Диану је чуо тек 2003. године, када је у овом граду објављена књига „Дневник Диане Будисављевић“, потресно сведочанство богато документима и фотографијама, написано руком доброчинитељке на немачком језику,које је за штампу припремила њена унука Силвија Сабо. Идеја да јој се додели улица потекла је од групе грађана, коју је окупио Загрепчанин Фрањо Калођера.