ЗАБОРАВЛЈЕНУ хероину Другог светског рата, Аустријанку Диану Будисављевић, која је из Јасеновца и других усташких логора смрти спасила готово 12.000 деце Српска православна Црква постхумно ће одликовати орденом царице Милице. Ово је епилог акције „Новости“ да се оживи сећање и ода признање жени која је водила највећу хуманитарну акцију у окупираној Европи током Другог светског рата.

Одлука да ова хумана жена постане први носилац новоустановљеног одликовања Српске цркве донета је на последњој седници Светог архијерејског синода. Иницијатива за симболично враћање дуга Диани Будисављевић потекла је од елабората „Диана Будисављевић и њена акција спасавања српске деце у НДХ 1941-1945. године“ коју је урадио Одбор за Јасеновац СПЦ, у сарадњи са београдским Музејом жртава геноцида из Београда.

Упркос свом више него херојском делу, Диана Будисављевић дуго је била у историјском забораву. Осим логораша, историчара и ретких научних установа, њене заслуге остале су непознаница чак и за већину од 12.000 хиљада спасене, углавном српске, деце са Кордуна, Козаре и других хрватских и босанских села. Већина њих, чак и као одрасли људи, нису знали коме дугују свој живот.

УЛИЦА ОД ПОНЕДЕЛЈКА ПОСЛЕ Српске православне цркве, почаст Диани Будисављевић одаће и српска престоница. Нјено име понеће једна улица у београдском насељу Дедиње, досадашња Улица Баје Пивљанина трећи део. Ову одлуку донеће одборници Скупштине града на седници која је заказана за понедељак. Комисија за именовање улица и тргова, а на иницијативу „Новости“, предложила је да се Београд одужи заборављеној доброчинитељки нашег народа. Диана ће улицу добити и у Бањалуци, а иницијативе постоје и у Загребу и Сиску.

Захваљујући фељтону о овој племенитој жени који су „Новости“ објавиле пре годину дана, дело Диане Будисављевић доспело је до наших читалаца и великог броја људи и у Републици Српској и Хрватској.

Наша прича и акција да се од заборава сачува Дианина хуманитарна акција, која је далеко већа од оне коју су извели ратни хероји - немачки индустријалац Оскар Шиндлер (спасио 1.200 Јевреја) и Ирена Сендлер (из варшавског гета извукла 2.500 јеврејских малишана), доспела је и до наших институција.

Јован Мирковић из београдског Музеја жртава геноцида каже да је доделом одликовања Српска православна црква прва одала почаст жени чије су заслуге за српски народ - немерљиве.

- То је добар покушај да се исправи неправда заборава која је учињена Диани Будисављевић - каже Мирковић.

- Наш народ је требало и раније јој да се одужи. Гест цркве требало би да подржи и држава и сама ода почаст.

Историја је забележила да је Аустријанка Диана Будисављевић (рођена Обексер), удата за Србина Јулија Будисављевића, професора Медицинског факултета у Загребу, сама организовала велику акцију спасавања деце из логора НДХ.

Како је забележила у свом дневнику, први пут објвљеном 2003. године у Загребу, у сталној стрепњи од усташких власти она је одлазила у логоре Лобор-град, Стару Градишку, Горњу Ријеку, Сисак и Јасеновац и из усташких руку одводила изгладнелу и болесну српску, ромску и јеврејску децу. То је чинила дубоко забринута за судбину најслабијих, о којима у ратном паклу нико није бринуо.

Хиљаде српске деце тако је спасено сигурне смрти, али и сачувало и име, порекло и веру. Јер Диана је педантно водила картотеку све деце коју је одвела из логора, како би им сачувала идентитет и како би, после рата, родитељи могли да их пронађу. Сву документацију, фотографије и спискове морала је да 1947. године, преда властима, по наређењу Озне.

У „Дневнику“ који је водила описала је и сва вређања, препреке, одбијене молбе, призоре деце на издисају, као и бол мајки које су знале да морају да се одвоје од дојенчади, не би ли их спасле. Описала је и сусрете са Кватерником, Степинцем, Артуковићем, као и „наклоњенијим“ немачким официрима.