ОТКРИВЕН је нови византијски град на подручју планине Голије који је имао око 300 кућа. Било је то веома богато насеље.


За овај, готово невероватан податак не зна стручна јавност. Локалитет на Голији, заправо, још није ни детаљно испитан, а пронашли су га археоаматери Србије. Кажу да ће на пролеће открити тачан положај овог византијског града, како би надлежне институције могле да наставе са даљим истраживањима.


Археолози аматери Србије окупљени су у удружење, основано почетком ове године, а чије је седиште у Чачку. Удружење за сада има око 60 чланова, а међу њима су људи разних струка и профила, али сви су, кажу нам, заљубљеници у прошлост.

ИЗГУБИЛИ НОВЧИЋЕ АРХЕОЛОЗИ аматери сусретали су се на терену са многим занимљивостима, али посебно са неупућеним сељанима, који немају представу о значају пронађених предмета. Тако је, причају нам они, једна бака у својој њиви пронашла јако ретке новчиће из доба Римљана, чувала их на прозору, а потом их је дала деци да се играју. Они су их у игри поново изгубили.

 

- Дуго времена сам провео у иностранству и тамо сам видео колика се пажња поклања археологији, како су сви локалитети очувани, а јавност упућена у своју историју - испричао нам је председеник Удружења археолога аматера Србије Чачанин Александар Вукадиновић (38). - Зато сам решио да покренем причу о оснивању овог удружења, каква постоје широм света, а чији су резултати дали велики допринос археологији. То је и нама циљ.


За разлику од такозваних дивљих трагача, који све што пронађу, почев од разних предмета, локалитета, па и закопаног блага, продају на црном тржишту, археолози аматери, према свом Статуту, све што пронађу пријављују надлежним државним институцијама, односно локалним музејима.


- Свако од нас трага за оним што га највише интересује. Неки су опчињени Римљанима, други средњовековном Србијом, Византијом, благом Немањића, новијом историјом, Првим и Другим светским ратом - објаснио је Вукадиновић. - Ево, недавно смо на Голији, која је, иначе, потпуно неистражена, пронашли византијско насеље, са око 300 кућа. На овој планини смо регистровали и четрдесетак темеља цркава, које датирају пре доласка Турака, или из времена њихове владавине на овим просторима.