ДИАНА Будисављевић, Аустријанка која је током Другог светског рата из усташких логора смрти спасила око 12.000 српске деце, ускоро би најзад могла да у историји, али и у јавности, добије место које јој припада.

ЗАБРАНА ТРПЕЛА је Диана усташки прогон, изгубила и живце и здравље - о чему је посведочила у свом потресном дневнику, који је педантно водила од 1941. до 1945, да би је за срце ујела нова власт. Забранили су јој да се бави хуманитарним радом, одузели картотеке, дозволили да је прекрије заборав. Живела је потом, повучено и тихо, све до смрти у Инсбруку. Чак ни потомцима никада није говорила о свом подухвату.


Група грађана из Загреба предложила је ових дана да се по њој назову улице у главном граду Хрватске и у Сиску, као и парк и фонтана у том граду. Иза иницијативе одмах је стало и Српско народно вијеће у Хрватској, али и неки хрватски посланици у Сабору.


Већ на јесен, табла са именом Диане Будисављевић могла би да краси и једну улицу у Београду, а после писања "Новости", поднети су и слични предлози у Козарској Дубици и Бањалуци.


Баш су "Новости" најзаслужније што је полувековна прашина заборава најзад скинута са лика и херојског дела Диане Будисављевић, рођене Аустријанке, удате за угледног загребачког предратног лекара, Србина Јулија Будисављевића.


До фељтона у нашем листу, који је излазио почетком априла ове године, о њеном раду се у Србији није много ни знало ни писало - тек покоји стручни рад историчара и узгредна реченица у сећањима логораша.


Ни речи, у било ком уджбенику историје, о жени која је ризиковала свој и животе својих сарадника само да би из логора смрти извукла што више српске деце са Козаре, Кордуна, из хрватских и босанских села. Диана је лечила болесну нејач у Загребу, тражила им домове, направила најтачнију картотеку. Радила је све да им сачува животе, али и имена, како би после рата она били враћени својим родитељима.


- Сви знамо за чувеног Шиндлера, који је сачувао 1.200 Јевреја. А ова је жена, странкиња, готово голорука, успела да спасе 12.000 деце! - каже нам, у телефонском разговору из Загреба Фрањо Калођера, који је покренуо иницијативу да се у Загребу и Сиску улице назову по Диани Будисављевић.

ПРАВДА ЗА Калођеру и друге потписнике иницијативе - међу којима су познати хрватски антифашисти, али и чланови руководства Црвеног крста и представници Срба
- одавање почасти Диани има још једну димензију. - На тај начин ће се Хрватска, а посебно град Сисак, одужити и многим својим грађанима. Јер, овај је крај познат по убиствима Срба у последњем рату.


И Калођера - "стари партизан", како се представља - признаје да до писања "Новости" (прво "Вечерњих", а потом и загребачког недељника, који издаје Српско национално вијеће) није ни чуо за Диану Будисављевић.


- Прво сам се обратио овдашњем Црвеном крсту, јер је она тесно сарађивала са њима током рата - објашњава Калођера. - Потом сам писао Српском народном вијећу. Заједно са господином Милорадом Пуповцем саставили смо предлог да једна улица понесе име Диане Будисављевић и упутили га Градској канцеларији за именовање улица.


Пут је Калођеру даље водио у Сисак, где је био највећи логор за српску децу, у којем је Диана боравила неколико пута током 1942. и 1943. Бивши градоначелник Сиска, тренутно посланик у Сабору, Даворко Видовић, подржао је план.


- У Сиску сви знају за децу, али ни тамо Дианино име није превише познато - наводи Калођера. - Даворко Видовић се заузео да се, осим улице, по њој назову фонтана и парк на месту бившег логора, као и да јој се подигне биста. Најважније је, ипак, што ће се о Диани учити у школама у Сиску. По њој би могла да се назове и награда за најбољи дечји литерарни рад. Надам се да ће се и у Србији ускоро десити нешто слично.