ТИК до старог римског водовода одакле су стари Римљани од 4. века снабдевали питком водом древни Наисус, мештани села Каменица поред Ниша успели су да премосте каменичку реку и намерни су да реконструишу и старе воденице из турског доба.

 

ЦЕВИ
СЕЛОМИР Марковић, чувар на Чегру, каже нам да су Римљани поред водопада оставили цеви од 385 милиметара, прављене од керамике уз помоћ којих су контролисали воду да се не “отрује” пре протицања до Ниша.

До моста вода иде од водопада, који је стар равно 19 векова!Таква природна старина мора да се искористи, кажу Каменичани. Близу 500 житеља сложно ових дана деље дрво, довлачи механизацију и на смену гради мост и прилаз до оближњег манастира светог Ђорђа. Срби, ипак, могу да се сложе, причају кроз шалу старији мештани, истичући поносно да су и спаљену цркву успели да обнове.


- Требало нам је месец дана да изградимо мост - прича за “Новости” Бранислав Мишић, већник из Каменице. - Каменичка река “најживља” је другог дана Ускрса, када се светиња скупи да по обичају преко воде пређе. То се једва изводило, посебно када је лед. Мост смо заједно са општином подигли. За воденице нам треба и подршка Завода за споменике. Црквени одбор се организовао, успео да сакупи новац, приложила је и општина Пантелеј. Све заједно око 100.000 динара, јер су људи радили волонтерски. Нјихово је, па не жале труда.


Велимир Аранђеловић, председник Црквеног одбора, каже нам да су људи неуморно из њива продужавали до реке, како би је што пре савладали. Жива зелена природа такнута је тек толико да би се боље упознала. Следећи корак је да се реновирају воденице од пре два века. Римљани су у близини сређивали водовод, па река тече као у стара времена.

 

ХЕРОЈИ
КАМЕНИЦА је поносна и на хероје из Другог светског рата. Душан Тасковић Срећко, по коме је названо оближње Срећково врело, па Радмила Ковачевић, Христина Маркиши.

- Наше жене су веш прале на оближњем поддувару - прича за “Новости” Драгутин Ђорћевић, који припада једној од четири најстарије фамилије у Каменици. - Имамо ретке зграде у оријенталном стилу, које су данас запуштене, а могле би да буду атракција. Нису далеко ни од Чегра ни од Црјанске пећине, па би то могла да буде добра маршрута.


Вода тече око манастира светог Ђорђа, који је саграђен у 15.веку. Ознаке на циглицама римског порекла сведоче о значају које је водопад поред манастира имао за Римљане.


- Судбина овог водопада пратила је судбину оближње цркве - прича за “Новости” Селомир Марковић, чувар споменика на Чегру. -Ту су калуђери узимали воду и у средњем веку, а у црквици је после Ресаве била најпознатија преписивачка школа. Када су Турци запалили цркву, калуђери су пребегли у манастир Шишатовац и понели књиге и сећање.


Манастир светог Ђорђа 1564. имао је само два калуђера, а последњи помен за време владавине султана Мурата Другог (1574-1595) спомиње само једног. Извори казују да су Турци после угушења Нишке буне 1841. године и у Каменици спалили цркву, па је највероватније тада порушен манастир светог Ђорђа. Каменичани су обновили цркву од 1988. до 1998. године.